Izvor: Vesti-online.com, 22.Jan.2018, 01:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad zaprašte hirurg i novinarka

Ona je jedno od zaštitnih lica RTS-a, novinar Dnevnika. On je među najpoznatijim srpskim hirurzima i više je na simpozijumima po belom svetu nego u otadžbini. Ali tu su i lepa i ambiciozna doktorka, Novosađanka, kao i IT stručnjak koji je desetak godina radio za najveće domaće i svetske kompanije, a onda odlučio da ovaj, ionako dobro unosan posao, još više "naplati" otvorivši sopstvenu firmu. Svim ovim ljudima je zajedničko da i bukvalno pogađaju "centar mete".

Reporteri >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << "Vesti" proveli su jedno popodne u strogom centru Beograda, u streljani Target sa zaljubljenicima u oružje od kojih neki pucaju rekreativno, a drugi u okviru zvanične sportske discipline - praktično streljaštvo (IPSC).

- Ovaj sport je nastao u Americi, ali veoma brzo se proširio i na ostatak sveta. Od 1999. je prisutan i u Srbiji, ali na početku je to bila privilegija samo pripadnika specijalnih jedinica vojske i policije. Međutim, poslednjih godina sve je više ljudi iz civilstva koji se takmiče i ostvaruju zapažene rezultate - priča Miona Badžević Anđelković, član streljane Target.

Tankosić je jedno od zaštitnih lica RTS, a u budućnosti možda i jedan od ozbiljnih takmičara ove discipline.- Već sam bila na nekoliko takmičenja IPSC-a u Srbiji, ali samo kao gledalac. Još je rano da bih se prijavila i kao takmičar - priča ova mlada novinarka Dnevnika.S oružjem se prvi put susrela praveći prilog o radu policijske škole u Sremskoj Kamenici.

- U okviru školovanja prolazi se i kroz obuku vatrenim oružjem, pa sam tu prvi put i pucala iz nekog pištolja. Bio je to naš CZ 99 i - dopalo mi se. Od tada sam često u streljani, ali za takmičenje je ipak potrebna veća posvećenost, jer je reč o ozbiljnom sportu - veli naša sagovornica  i ponosno ističe da joj je favorit nad favoritima češka zbrojevka, odnosno model šedous 1. Ona dodaje da je dosta predrasuda kada je reč o pucanju.

- Mnogi pucanje u streljani, uopšte ljubav prema oružju, doživljavaju kao nešto negativno ili opasno, a upravo je suprotno. Pravi zaljubljenici u oružje bezbednost pretpostavljaju svemu drugom, a pritom, za dobar pogodak nije bitno da li ste "opasni" ili "nabildovani", već isključivo da li ste smireni i imate dobru koncentraciju. Pucanje upravo jača ove elemente ličnosti - smatra Tamara.

To potvrđuje i jedan od srpskih IT stručnjaka, Igor Stanić. Na sam pomen kompanija za koje je radio vidi se da je reč o "ozbiljnom igraču" u svetu IT tehnologija. Zaljubljenici u oružje tvrde da se to može reći i kada je reč o njegovom hobiju.

- Već sam učestvovao na nekoliko takmičenja, ali za dobar rezultat je potrebno puno vežbe i strpljenja - veli skromno ovaj 42-godišnjak, koji priznaje da se često susreće sa predrasudama kada je reč o ljubiteljima vatrenog oružja.

Igor Stanić kaže da je za dobijanje dozvole za nabavku sportskog pištolja procedura veoma stroga.

- Potreban je čist dosje, ali i da se prođu temeljni zdravstveni pregledi koji podrazumevaju razgovor sa psihologom i psihijatrom. Ta procedura nemalo traje i po više meseci, a može da se izgubi relativno lako - priča naš sagovornik i dodaje da je praktično streljaštvo relativno skup sport.

- Ukoliko želite svoj pištolj on košta oko 1.000 evra, oprema je još dodatnih 350, a zatim je tu i municija. U javnosti vlada mišljenje da je za bolji pogodak najbitnije što više ispaljenih hitaca. Upravo suprotno. Preciznost se stiče vežbama van streljane - otkriva ovaj IT stručnjak.

- Valjda nam je lakše da razmišljamo kroz stereotipe, pa se tako pucanje uglavnom vezuje ili za specijalne jedinice ili "opasne momke", odnosno kriminalce. Uglavnom te "neverne Tome" odvedem u streljanu i kada shvate o čemu je reč, neretko i sami počnu da se bave ovim sportom - veli Stanić.

Samo na prvi pogled, s oružjem je nespojiv i jedan od najpriznatijih srpskih ortopedskih hirurga onkologa, primarijus Nenad Lujić (54), načelnik Sektora opštih medicinskih poslova na Institutu za ortopediju i hirurgiju Banjica.

- Među doktorima, a posebno hirurzima je puno lovaca, čak i onih pasioniranih. Ja pripadam onoj grupi koja jednostavno voli oružje i ode u streljanu da ispali nekolilo šanžera, popije piće i to je to. Često se organizuju i humanitarni turniri na kojima učestvujem, jer sav novac odlazi upravo tamo gde je i namenjen - najugroženijima - veli ovaj stručnjak.

Njegova mlađa koleginica, 26-godišnja Jelena Nišević, na doktorskim studijama u Novom Sadu, zaposlena u Zavodu za opštu medicinu Železnica Srbije, umnogome se razlikuje od svojih vršnjaka. Oktobra prošle godine je u rukama držala avionsku kartu za Tursku, dobila je posao u jednoj prestižnoj privatnoj klinici u Bodrumu i upitnik za dobrovoljno služenje vojnog roka.

- Deset dana pred put sam "presekla" i otišla na Banjicu, na vojnu obuku. Oktobra prošle godine sam postala oficir Vojske Srbije i u tome ne vidim ništa čudno i nisam se pokajala - veli neobična mlada žena koja je oružje zavolela u "pauzama od učenja".

- Možda će vam zvučati čudno, ali moja jedina prava ljubav su puške, posebno poluautomatska puška   oracle AR 10, u kalibru 308 vinčester. Oružje sam zavolela na prvoj godini fakulteta u Novom Sadu, kada sam, da bih se odmorila od učenja, otišla u obližnju streljanu i naučila osnove, a zatim nastupala na takmičenjima u okviru Sportske sekcije mog fakulteta - kaže atraktivna Novosađanka.

Kada se zbog posla preselila u Beograd, nastavila je i da posećuje streljane, ali i da puca iz pištolja.

- Prošle godine sam bila u Teksasu i tamo sam imala prilike, u jednoj od najvećih streljana, da pucam iz bukvalno svega što postoji na planeti. Iskreno, pištolji me nikada nisu privlačili, a počela sam da pucam iz njih tek kada sam se uverila da sam do automatizma dovela sve radnje. Žalosno je da smo nacija koja se toliko hvali da voli oružje, a da veoma malo ljudi zna da ispravno barata ovim ubojnim sredstvima. Gledam po svojoj generaciji. Svi se oduševljavaju, ali malo njih uopšte ima bilo kakvo iskustvo, a najviše tragedija se i događa upravo zato što oružje uzimaju oni koji ne znaju. Streljana je prilika da se uz instrukcije profesionalaca prođe kompletna obuka - zaključuje mlada doktorka.

Da bi se rekreativno pucalo u nekoj od streljana u Srbiji potreban je važeći lični dokument i nešto para da se kupi municija. Sve ostalo obezbeđuje streljana. Da je ovo sve uspešniji segment iz "turističke ponude Beograda", potvrđuje Miona Badžević Anđelković.

- Dolazi nam sve više privatnih firmi koje na ovaj način izgrađuju "tim bilding", ali i stranaca. Reč je ne samo o poslovnim ljudima za Zapada, već i sa Istoka, kao i sve više turista koji su očigledno upućeniji u ponudu Beograda od samih Beograđana. Prošle nedelje nam je bio šeik jedne bliskoistočne zemlje sa svoja četiri sina i naravno da su svi pucali - otkriva naša sagovornica.

Srpske streljane gostima nude mogućnost da pucaju iz različitih tipova pištolja i revolvera, a municija staje od 30 do 108 dinara po komadu.

- Strancima je uglavnom interesantno da pucaju iz pištolja kalibra 9 milimetara, a dosta je onih koji ciljano dođu kako bi pucali iz tetejca, pištolja koji je dugo godina bio sinonim za ove naše prostore - kaže Miona.

Nastavak na Vesti-online.com...