Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad vilaši vuku stolaše
Rabadžije iz sela Jablanica na Zlatiboru jednom godišnje organizuju svoj, rabadžijski šampionat! Iako se seoski momci, drvoseče i rabadžije tokom dana na igralištu kod škole takmiče i u drugim starim disciplinama - presecanju trupca testerom kladarom, struganju brvana dubećom testerom, organizuju se i trke konja, kulminacija dana je takmičenje rabadžija - izvlačenje trupca na vlaci. Za ovo takmičenje Jablaničani s ponosom kažu da je svetsko prvenstvo u rabadžiluku, jer, koliko znaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << to niko drugi u svetu i ne organizuje. Prekjuče je šampionat rabadžija pratilo nekoliko hiljada ljudi. Slegao se narod iz Jablanice, Semegnjeva, Dobroselice, svih okolnih sela na planini. Najvatreniji navijači mesto na brdašcu gde se takmičenje odvija uz samu stazu kuda će rabadžije izvlačiti trupac zauzeli još sat i po pre početka nadmetanja. Pobeda na takmičenju u Jablanici za rabadžije ista je kao trubačima trijumf u Guči.
- Volovi vilaši vuku borove stolaše - kratko disciplinu opisuje Dragiša Slović, jedan od organizatora neobičnog prvenstva.
- Nekad je u selu bilo sto rabadžija i sto pari volova. Sad ih je ostalo petnaestak. Ovo je naš pokušaj da sačuvamo sećanje na stare seoske rabadžije, one koji su ovim zanatom izdržavali porodice i školovali decu, na pokojne Sinišu i Ivana Bujića i druge, na one koji su čitav život proveli izvlačeći trupce na vlaci po ovim gudurama u urvinama okolo - kaže Dragiša.
Iako i ovaj zanat polako izumire i nestaje, Jablanica i danas ima žestokih rabadžija, onih koji su veštine predaka savladali do u tančine. Videlo se to u nedelju na takmičenju izdaleka.
Prvi je na crtu izašao Milisav Savić. Opasao je sirov borovi trupac od dva i po kubika vlačegom, vlačeg vezao oko jarma, a onda jedva čujno komandovao volovima:
- Ajmo, snago, ajmo, sokolovi...
I volovi su udarili...
Posle petnaestak metara, ipak je morao da odustane... Trupac od dve tone bio je pretežak...
Iza njega, trupac je „zavrzao“ Budiša Didanović, prošlogodišnji šampion. Volovi, pravi vilonje, teški skoro 20 tovara, Budiša stari rabadžija... Proključala publika od navijanja, unervozili se volovi... Skoro epska borba rabadžije i volova sa grdosijom od trupca trajala je više od 13 minuta... Desetak metara do cilja sve je išlo po loju, volovi su kao dve ale izneli trupac na jarmu, a onda stali... Uskopistili se... Ni da mrdnu napred... Stao i Budiša... Mokar od znoja, kao da su ga maločas izvadili iz potoka ispod sela... Umorniji on od volova...
- Odustani Budiša...
- Težak trupac...
- Poteraj dešnjaka, on zabušava - orilo se okolo...
Skakali su ljudi na noge, znojili se i oni, navijali, vikali iz glasa, nervirali se kao da se pred njima igra finale svetskog prvenstva u fudbalu... Budiša se zainatio... Sve mu varnice iza zuba počeše iskakati, ljut kao vatra... Ne zna se šta je viknuo volovima, skočili su kao jedan, dovukli trupac do cilja, pa umorni stali... Budiši je trebalo barem dva minuta da se povrati, umoran, jedva je progovorio.
- Nisu mi radili poslednjih mesec dana, zato je išlo malo teže... A, i uplašili se od ovolikog naroda... Sinoć sam ja ovaj isti trupac izvukao uz brdo bez problema... Ali, dobri su mi, oni su moje blago... Vukao sam ja sa njima i trupce od tri kubika, samo ne uz ovoliku uzbrdicu - pričao je posle Budiša.
Posle su još neki probali da pomere onaj trupac sa manjim volovima, ali su posle pet-šest ili desetak metara morali da odustanu. Nevoljno. Jedan rabadžija polomio je i teljig na jarmu, kao slamku... Na takmičenju je izvući trupac uz brdo za rabadžije pitanje časti, ne samo takmičenja.
Milun Blagojević iz Semegnjeva do one grdosije od trupca stigao je sa starim volovima. Pravim vilonjama... A i rabadžija, videlo se to odmah - iskusan... Smiren... Zna posao... Jedva mu se čuje glas, a volovi ga slušaju, ne mrdaju bez komande.
Okolo, navijači se podelili.
- Ne može Milun ni pomeriti trupac...
- Bogami, stari mu volovi... - Stari, ali utrveni...
- Sad ćete da vidite šta je iskustvo...
I kod Miluna sve je dobro išlo do petnaestak metara do cilja... Onda su i njegovi volovi stali... Stao i Milun... Onda su udarili još jednom... Onaj trupac ni makac... Pa još jednom...
- Prikrati im vlačeg...
- Stavi preglavu na dešnjaka...
- Stukni levog...
- Jači dešnjak... - skakali su ljudi okolo, trčali oko volova, savetovali Miluna, znojili se, navijali...
Kad su volovi i treći put udarili, pa stali, Milun se okrenuo, pogledao liniju cilja na dohvat ruke, samo što su suze nisu udrile na oči... Od neke muke...
Onda se okrenuo volovima prikratio vlačeg...
Udarili su na jaram, odvukli onaj trupac još pet metara preko cilja...
Skočio je Milun skoro dva metra, činilo se, u vis... Skočili komšije, prijatelji... Nastalo veselje u publici...
- Rabadžija sam od moje osme godine, a sad imam skoro šezdeset... Volovi su stari 15 godina, ali naučeni, utrveni... Još sa njima nisam vlaku u šumi ostavio...
Posle su za pobednika proglasili Miluna - Leku Blagojevića. Kao nagradu dobio je onaj trupac od dva i po kubika koji je izvukao uz brdo. Ali, mnogo važnije od trupca i - slavu pobednika u Jablanici i čast da se njegov podvig prepričava godinu dana, do sledećeg prvenstva rabadžija.
Prelep tekst.. Epski.. Oči su mi zasuzile.. Zamislite čoveka koji volovima kaže "Ajmo snago, ajmo sokolovi" u vremenu kada je čovek čoveku vuk..
