Izvor: Danas, 22.Maj.2012, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad sve može, ništa ne može
Dok smo imali svenarodnu armiju, vojnici su žešće smarali o skraćenju roka, kurve i onda i sada dave o poštenju, a diletanti što se u nas, uz ostalo zgubidanisanje, bave i politikom, ubiše nas minulih meseci, pričama o investicijama. Inostranim, naravski. Sve sam ljubitelj lika i dela čuvenog barona Minhauzena. Jedan vojvođanski veselnik otoičke uskliknu - sve sam sebi verujući - kako u njegovom spajiluku ne mogu da se odbrane od stranaca i pustim ih želja, da baš tu, na severu Srbijice, razbacaju svoje novce. Njegov beogradski šef nas je uveravao - jesmo li mi, odista, takve morončine?- kako su ti strendžeri već u niskom startu, i nestrpljivo čekaju samo da se izborna trka okonča, pa da navale, puni kao prigradski kontejneri, a željni da se, baš ovde, rasterete preteške kinte. I sve tako. Lažu, mažu, izmišljaju, varaju... Razbacuju se sa milijardama tuđih novaca.
