Izvor: RTS, 05.Avg.2010, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je tuđa i slama je dobra
Poljoprivrednici i poljočuvari do skoro su od lopova morali da čuvaju letinu i plodove. U poslednje vreme sa njiva se krade sve, čak i slama. Sudski sporovi pokreću samo kada su u pitanju veće krađe.
Kriza ili ne, tek poljoprivrenici svakog leta muku muče s lopovima. U poslednje vreme sa njiva se krade sve, čak i slama.
Poljoprivrednik Branislav Mijatov kaže da deca uglavnom kradu kruške, breskve, trešnje.
"To nije novčano velika šteta, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << konstantno dugo, svake godine. Nemam rešenje kako da se izborim sa tim", rekao je Mijatov.
Za razliku od Branislava, Goran Popov bi, da nije naišao na vreme, imao štetu od dvesta hiljada dinara.
"Otišli smo na parcelu i uhvatili ljude iz Bašaida. Zvali smo našu poljočuvarsku službu. Poljočuvar nije hteo da im piše prijavu, jer nije odnešeno seno, a ukoliko pokušaju da sklone seno, biće napisana prijava za kompletnu štetu", priča Popov.
Oni koji obilaze i čuvaju njive i voćnjake kažu da takve situacije pokušavaju da reše nagodbom, kako bi se izbegao odlazak na sud. Nailaze na različite ljude, ali većih problema, bar do sada, nije bilo.
"Ja sačinim zapisnik, prosleđujem opštini i time sam svoj posao odradio. Uz svaki zapisnik, kojeg sam počinioca zatekao ja ga fotografišem, što je nepobitan dokaz za suđenje", rekao je poljočuvar Goran Mijatov.
Mijatov kaže da ljudi sležu ljudi ramenima i priznaju da su ukrali.
Sitnije krađe gotovo niko ne prijavljuje, jer ako je šteta manja od 15.000 dinara troškove prekršajnog spora plaća onaj ko podnese tužbu. Policija, po službenoj dužnosti, prijavu podnosi kada krađa pređe taj iznos.
"U velikom broju slučajeva oštećeni biva obeštećen, ali kod sitnijih krađa to nije slučaj. Tamo gde imamo podatke i gde poljočuvarske službe rade svoj deo posla, onako kako bi trebalo, tu se i obešteti, zato što policija odmah reaguje", kaže Ištvan Kode iz Policijske uprave Zrenjanin.
Podaci policije pokazuju da su kradljivci obično oni koji su slabijeg imovinskog stanja i da plodove i letinu uzimaju da bi se prehranili.
