Izvor: RTS, 15.Avg.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad agencije uteruju dugove
Veliki broj građana se žali na uznemiravanje agencija za naplatu potraživanja, kojima banke prodaju dugovanja. Banke agencijama mogu da ustupe broj telefona i adresu, ali ostale podatke mogu dati samo uz pismeno odobrenje klijenta. Agencije, međutim, često imaju i one podatke koje ne bi smele.
Sve više građana, koji duguju bankama, žali se na uznemiravanje i konstantne telefonske pozive agencija za naplatu potraživanja. Banka dug klijenta, po zakonu, može da proda trećem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << licu, ali ne i sve lične podatke. Agencije se, međutim, često služe nedozvoljenim metodama u nameri da dođu do broja telefona i adrese klijenta.
Sredstvo naplate duga ovih agencija su konstantni telefonski pozivi operatera. Ukoliko oni ne urode plodom, zaposleni odlaze na kućne adrese.
"Ono na šta se naši potrošači najviše žale jeste da nisu obavešteni da je njihovo dugovanje ustupljeno nekom drugom, kao i da se pojedine agencije javljaju da ih uznemiravaju. Mogu da kažem da su naši potrošači, koji su imali bilo kakav dug, zaista zaplašeni", kaže predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida.
Sporno pitanje prilikom prodaje duga jeste i koje sve lične podatke banka može ustupiti agenciji.
Agencijama su za naplatu duga potrebni adresa i broj telefona. Međutim, s obzirom na to da su se neki građani žalili da su, osim njih, agencije uznemiravale i njihovu bližu rodbinu ili šefove na poslu, pitanje je da li banke daju i one podatke koje ne bi smele, a koje su prethodno tražile od svojih klijenata.
Republički poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je to nešto zbog čega je početkom godine apelovao i na banke i na sve druge subjekte da o tome vode računa.
"Transfer podataka o ličnosti, koji nije u dovoljnoj meri kontrolisan, vrlo često može imati jako neprijatne posledice, kojih inicijalno građani nisu svesni, a kojih postanu svesni kada šteta nastupi", kaže Šabić.
Obaveza čuvanja bankarske tajne
Ukoliko banka Agenciji, sa dugom, ustupi i ostale podatke o vama, prekršen je Zakon o bankama, odnosno obaveza čuvanja bankarske tajne. Ove podatke banka može saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta, osim ako zakonom nije drugačije propisano.
S obzirom na to da Agencije potraživanja mogu da naplate samo sudskim putem, operateri se često služe i pretnjama i dovođenjem klijenta u zabludu, pominjući i krivničnu odgovornost i višestruke kamate. Građani imaju pravo da ovakvo uznemiravanje prijave.
"Ako to čine na način koji kod građana izaziva uznemirenje, onda su tu MUP i pravosuđe. Ako je reč o nezakonitoj obradi podataka o ličnosti, onda je tu institucija koju ja predstavljam", kaže Šabić.
Metode koje koriste ove agencije za naplatu duga nisu dovoljno transparentne, niti podležu ozbiljnijoj kontroli. Zna se da ih u Srbiji za sada ima pet, ali nerado govore o tome kako dobijaju podatke o klijentima i kako naplaćuju dug.
