Izvor: Vesti-online.com, 02.Maj.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kabinet u Đavoljoj varoši

Izvesni Kulašević iz Čačka se hvalio kako mu nijedna žena nije ružna, pod uslovom da popije pola kila rakije. Štaviše, u takvom stanju mu ni krmača nije gadna, samo da je neko drži za uši da ga ne ujede.

Prag tolerancije srpskog naroda takođe pada iz dana u dan: što je do juče bilo ponižavanje zdrave pameti, danas je takoreći normalno. Pa i to da vođa svih naprednih vanzemaljaca celu vladu spusti u Mesečev pejzaž kolubarskog basena, odakle zabrinutoj naciji saopšti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da mu nije baš dobro, ali da će biti srećan ukoliko njegove reforme nadžive i svog skladatelja.

Mi, iskreno rečeno, te nade ne delimo i želimo autoru reformi dug i srećan život, negde daleko od naših očiju i srca, a njegovom životnom delu brzu i bezbolnu smrt.

Vođa je sebe i ministre do kolubarskih kratera, koji će jednog dana dobiti imena po neželjenim posetiocima, prevezao u takozvanoj majmunari, kojom se rudari svakodnevno truckaju u lepšu budućnost.

Pripisaćemo taj potez Vođinoj urođenoj duhovitosti, ako treba i na svoj račun, jer ne bismo da otimamo lebac lekarima raznih struka.

Neko duhovitiji čak i od Vođe primeti da bi svečana sednica povodom prijema u Evropsku uniju mogla da bude organizovana u Đavoljoj varoši, kao simbolu svih uspeha koje smo na putu ka Briselu postigli. Ma kako se nama laicima i nazadnjacima to činilo, ni Đavo ne mora da bude baš tako crn, pogotovo kad se posmatraču natakare pink đozluci.

Smejte se, ljudi, za plakanje nikad nije kasno...

Ideš tako po Srbiji, gnevan i razdražen što te iz dana u dan prave sve luđim, ambiciozan kao Kraljević Marko drugi put među Srbima, kad ono Srbi - pod anestezijom.

- Pa šta Mu fali? - gledaju belo.

- A šta mu ne fali?! - pitaš se obeznanjen od muke.

Narod sleže ramenima. Pisalo je, kažu, a i gledali smo, dodaju, da će to da bude mnogo dobra stvar. Biće i posla i para, samo da se malo strpimo dok On ne ispegla sve ovo što su žutaći zasrali.

Zaćutiš da ne završiš kao Kraljević Marko u neslavnom povratku među Srbe, a Bog i nebesa se tresu od smeja:

- Hahahaha, oćeš li, Marko, opet dole, među smrtnike, da dižeš bunu na Turke i oslobađaš braću?

Koplje u trnje, buzdovan u bunar, pa plači dok je sveta i veka.

Eto, čak je i (do juče) nepokolebljivi zaštitnik Saša Janković priznao da se "samocenzurisao". Kaže, kad je krenula divlja hajka na njega, zažmurio je na pad helikoptera, mada bi po prirodi svog posla morao da istera istinu na čistac. U zemlji gde vođa naprednih vanzemaljaca po 14 sati ne mora da ode u toalet, nije čudo što i nepokolebljivi zaštitnik piški firnajz, a još manje čudi što je narod pod anestezijom.

Tako manje boli, a i prespava se ono najgore. Pod uslovom da lekar nešto ne zabrlja, pa se iz anestezije i ne probudiš. Što izgleda sve izvesnije, ma koliko pacijenti verovali u natprirodne moći Velikog hirurga.

Urološki fenomen koji je celu vladu, na čelu sa sobom, strpao u majmunaru, u stvari je pokazao da, što se Njega tiče, nedodirljih nema. Ako je ceo narod pretvoren u velikog majmuna i zakatančen u kavez u kome se vrte pink spotovi, zašto bi se narodne vođe razlikovale.

Opasna, podmukla i, bojim se, neizlečiva bolest hara Srbijom. Jede dušu i mozak, isisava i poslednju kap zdrave pameti.

Probudićemo se jednog dana kod Marka Kraljevića, da razmenimo iskustva. I da mu se siti na ramenu isplačemo, pitajući se gde nam je bio buzdovan, dok je još bilo nade.

Nastavak na Vesti-online.com...