Izvor: B92, 14.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOSTUNICA U VASINGTONU NIJE OBECAO NISTA O SARADNJI SA HAGOM
Vasington -- U razgovoru sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, americki kongresmeni izrazili su nadu da ce saradnja Jugoslavije sa Haskim tribunalom biti mnogo bolja, ali jugoslovenski predsednik u nedavnoj poseti nije zeleo nista da obeca, izjavio je na panelu u vasingtonskom centru Vudro Vilson, visi analitiar Komisije Kongresa za bezbednost i saradnju u Evropi Robert Hend. Kako javlja dopisnik Radija B92, novinar Glasa Amerike Milan Pavlica, clanovi Kongresa razgovarali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su sa predsednikom Kostunicom o uslovima za produzenje americke pomoci Jugoslaviji, koji ce na dnevnom redu biti 31.
marta, rekao je Hend, precizirajuci da su ti uslovi poznati: saradnja sa tribunalom u Hagu, ukidanje podrske ekstremistima u republici Srpskoj i postovanje prava manjina.
"Da Kongres ne zeli da dodeli pomoc, ne bi je ni stavio na dnevni red, ali postoji osecanje da uslovi moraju biti primenjeni i nadamo se da Beograd to shvata ozbiljno", upozorio je Hend ocenjujuci da nema smisla da su osobe optuzene pred Haskim sudom i dalje na slobodi. "Nije bilo obecanja povodom Haga, to je bila razmena misljenja o prirodi Haskog tribunala, njegovoj objektivnosti i postupku rada. Clanovi Kongresa se sa nekim ocenama nisu slagali i ukazivali su da ne treba povezivati prirodu suda sa izrucenjem. Neki od Kongresmena su naglasili da ne treba samo insistirati na izrucenju Karadzica i Mladica, vec i Vukovarske trojke. Bilo je i opste zabrinutosti saradnjom Beograda sa Hagom po pitanju dostupnosti informacija i razgovora sa nekim zvaninicima.
Ukratko nije bilo obecanja, bilo je neslaganja i debate o navedenim pitanjima i izrecena je nada da ce doci do pravog napretka u ovoj oblasti pre 31. marta", rekao je Hend.
On je naglasio da su sastanci americkih Kongresmena sa jugoslovenskim delegacijama uvek korisni, jer iako postoje velike razlike u misljenjima, postizu se i mnoge dobre stvari - na primer, razvijaju se odnosi Beograd - Vasington. "Izgleda da po pitanju Haga u Beogradu postoji spor, ali i stalan napredak, ima izvestaja o nacrtima zakona koji se razmatraju u okviru jugoslovenskog parlamenta, ali Hag ce ostati bolna taka i dominantno pitanje 31. marta", kaze Hend. "Ne bih rekao da je Beograd talac Haga, ali se nadam da ce pre krajnjeg roka neka od tih pitanja biti resena, posto znam da Kongres zeli da nastavi da salje pomoc i vidi optuzene u Hagu", dodao je on.
Govoreci o americkoj politici povodom budunosti jugoslovenske federacije i Kosova, Hend je izneo sledeca zapazanja: "Neki clanovi Kongresa izrazavaju stavove o buducem statusu Kosova, i jasno je samo na osnovu nacina na koji izgovaraju ime te pokrajine sta misle, ali ima i kongresmena koji im se suprotstavljaju. Crna Gora nije toliko pominjana.
Uopsteno gledajuci, postoji dobra volja prema toj republici s obzirom na ulogu koju je igrala u vreme Milosevica. Postoji zelja da se Crnoj Gori pomogne, ali da li se to odnosi i na podrsku po pitanju statusa, ne znam, mislim da postoji opsti utisak da Sjedinjene drave ne bi trebalo da se svrstavaju ni na jednu stranu, vec da se koncentrisu na proces koji bi doveo do resenja ovog pitanja na obostrano zadovoljstvo".
Sto se tice Vojvodine, Hend je istakao da ponekad neke etnicke grupe iniciraju tu pricu na Kapitolu, a da najvecu paznju privlaci Nenad Canak kada se pojavi u Vasingtonu. Hend je preneo da se mnogi u Kongresu nadaju da pitanje Vojvodine nece biti problem i da ce zakoni koji se pripremaju u Beogradu umanjiti zabrinutost u Vojvodini.
