Izvor: B92, 21.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMEMORACIJA JASENOVACKIM ZRTVAMA
Jasenovac -- U znak secanja na 22. april 1945. godine, kada je grupa logorasa izvrsila proboj iz ustaskog koncentracionog logora Jasenovac, unedelju je odrzana komemoracija na ovom spomen podrucju, kojoj je prisustvovao i predsednik hrvatske Vlade Ivica Racan.
U obracanju okupljenima, kojih je bilo oko hiljadu, Racan je rekao da je u Jasenovac dosao da se "pokloni ljudskoj patnji i dubini ljudske nesrece koja je natopila ove livade". "Danas izgradjujemo Hrvatsku oslonjenu na cvrste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << demokratske temelje antifasizma, na teznji za slobodom svakog pojedinca i toleranciji prema razlicitim narodima", dodao je Racan. Predsednik Saveta Spomen podrucja Jasenovac Slavko Goldstajn ukazao je na razlicita vidjenja istine o jasenovackom logoru.
"Tom se istinom manipulisalo na razne nacine, pa je ta manipulacija postala politicka trauma", rekao je Goldstajn dodajuci da se ta politicka trauma moze pretvoriti u istorijsku jedino uz pomoc istine zasto su danas stvoreni svi uslovi. Prema podacima iz vremena Titove Jugoslavije, u Jasenovcu je stradalo oko 700.000 ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma te antifasista, ali je po hrvatskoj verziji ubijeno izmedju 70.000 i 100.000 ljudi. Komemoraciji kod jasenovackog spomenika Kameni cvet prisustvovali su i predstavnici katolicke crkve u Hrvatskoj i drugih hrvatskih institucija.
Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava izrazio je nezadovoljstvo sto komemoracija zrtvama koncentracionog logora u Jasenovcu nije prenosena u programu Hrvatske televizije. "Ako je godinama, s dobrim medijskim, politickim i moralnim razlozima, neposredno prenosena komemoracija zrtvama u Blajburgu, nespremnost da se na isti nacin (nakon decenije prikrivanja) Jasenovac i medijski tretira kao simbol najveceg zlocina u istoriji Hrvatske zaista je zabrinjavajuca", navodi se u izjavi za javnost, koju je potpisao predsednik HHO Zarko Puhovski. Rec je, dodaje se, o propustu koji upucuje ne samo na "bizarno neuravnotezeno poimanje hrvatske proslosti, nego i na nesposobnost da se odgovori savremeno mjerodavnim zahtjevima koji se postavljaju pred javne medije".
