Izvor: S media, 19.Apr.2013, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KO VAS ŠIŠA: Frizer ili her stajlist?
Da li je uvođenje stranih naziva zanimanja potreba ili pomodarstvo? Zašto ljudi vole da “veličaju” svoje profesije? Da li tako postaju “veći” u sopstvenim i očima drugih? Nije li možda “sujetne” ljude sramota da kažu da su frizeri, krojači, šminkeri, prodavci, obućari... Zašto težimo da budemo veći od sopstvene biografije? Tumačenje smo potražili od eminentnih stručnjaka.
“Titulisanje” stranim nazivima, posebno je upečatljivo u “umetničkom” >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << svetu, gde je sujeta, nekako i naizraženija. Dovoljno je samo letimično pogledati bilo koji modni “editorijal” u specijalizovanim magazinima. Pored fotografija poznatih ličnosti, videćete poduži spisak imena koja su učestvovala u “kreiranju” kompletnog izgleda i scenskog nastupa.
Kakav mi je “autfit”?
Takođe, verovatno ste često čuli ili pročitali kako će izvesnu zvezdu u “kreiranju” scenskog nastupa za koncert - šišati i frizirati “herdreser ili her stajlist dizajner”, šminkaće je “make-ap artist”, a sve pod budnim okom “art vizual supervisora”. Za “autfit” će se pobrinuti “fešn dizajner” i “fešn stajlist ”, a haljunu će, ako nije dobijena od sponzora – eventualno sašiti “modistkinja”. Pri ruci će joj se naći i P.A. iliti “personal asistent”. A o njenom “nastupu” brinuće i – “bekstejdž menadžer”! Za medijsku podršku pobrinuće se “PR tim”, dotične dive! Čitav “spektakl” ovekovečiće “art fotograf!”…
Malo ste zbunjeni, zar ne?
Ko šta tu, zapravo radi?
Da “prevedemo”.
U oblikovanju scenskog izgleda za koncert, zvezdu će šišati i frizirati - frizer, šimkaće je - šminker. Za garederobu će se pobrinuti - modni kreator, a haljinu će sašiti - krojačica. Pri ruci će se zvezdi naći i njena sekretarica. O tehničkim detaljima koncerta brinuće - organizator, dok je za medijsku promociju zadužen tim za saradnju sa medijima. Spektakl će uslikati umetnički fotograf.
Posle čitanja novina i magazina, krenuli ste u kupovinu, pardon “šoping”. U prodavnici će vam pomoć ljubazno ponuditi “sels menadžer”, odnosno prodavačica, a robu koju razgledate izložio je “merčandajzer”, tj. izlagač robe iliti aranžer.
Iz kupovine ste svratili da sredite nokte i ruke, a u tome će vam pomoći “neil dijazner”, od ranije vam poznat kao manikir.
Najzad, umorili ste se i ogladneli od “štrapaciranja” gradom. Rešili ste da predahnete i nešto prezalogajite! Svratili ste u restoran, gde vas je dočekala “hostesa”, iliti domaćica. Konobar će vam preporučiti specijalitet kuće, koji baš tog dana, priprema njihov vrhunski “kulinar”, tj. kuvar.
Ljudi sa Marsa!
Posebna “fela” su ljudi iz sfere informacionih tehnologija, jer je razvojem IT sektora “nikao” niz novih zanimanja. Zbog specifičnosti “materije”, nije moguće naći adekvatan pandan za nazive profesija i stručne termine u srpskom jeziku, pa tako običan svet kada sluša dvojicu “kompjuteraša” razume ih isto koliko i Marsovce!
Ali, i za to ima leka! Za sve nejasnoće na tom polju pitajte nove “Internet” generacije – vašu decu ili unuke. Oni će vam potanko objasniti ko je “bloger”, “java developer”, šta rade “IT menadžeri”, “3D animatori”, “ WEB dizajneri”, ili stručnjaci za Fejsbuk aplikacije…
Ne čudi tako zašto je jedna baka, upitana koju je školu upisao njen unuk, odgovorila:
-Otkud znam, ’neku za Marsovce’. Po ceo dan sedi za kompjuterom i priča nešto nerazumljivo!
Elem, posle svega, logično je da se zapitamo: zašto neko ima potrebu da se predstavlja “ulepšanim”, stranim, nerazumljivim titulama? Zar je sramota reći „šminker“, pa se predstavlja kao “mejk-ap artist”?!
Forma važnija od suštine
Jedno od tumačenja za S media portal daje kulturolog i teoretičar medija dr Maja Vukadinović, koja potvrđuje da se “u proteklih petnaestak godina primećuje se sve češća upotreba stranih, pre svega engleskih naziva zanimanja”.
Podsećamo našu sagovornicu da, “titulisanje” nije samo specijalnost umetničkog sveta, već je podosta uzelo maha i u svetu biznisa.
-Ovo nije karakteristično samo za strane kompanije koje su došle na naše tržište i gde je po ’copi-pejst’ modelu preuzet i naziv pojedinih zanimanja, već i za domaće firme koje pretenduju da posluju po inostranim standardima, a takođe i za nevladine organizacije – kaže Vukadinović. - Zato ćete danas retko čuti da neko sebe zove sekretaricom, već se za isti posao koristi strana kovanica ’ofis menadžer’.
Dobar imidž bolje “prodaje maglu”
Izmišljanje zanimanja i kreativno poigravanje sa njihovim nazivima posebno je karakteristično za određene oblasti, kao što su marketing i komunikacije. Sagovornica S media portala ističe da marketinške i PR agencije imaju ’svoj jezik’, često nerazumljiv ljudima sa strane. Takođe, moda ili dizajn imaju specifične nazive u okviru profesije.
-Danas je imidž sve – objašnjava teoretičar kulture i medija. - Upravo zbog imidža i potrebe da se ostavi utisak na klijente i okolinu, mnogi će radije odabrati naziv zanimanja koje ’lepše’ ili ’modernije’ zvuči. Retko je to odluka samih zaposlenih, već, pre svega menadžmenta. U Srbiji, u kojoj je ’prodaja magle’ vrlo unosan biznis, veruje se da će se posao bolje razvijati ako se svemu, pa i nazivima zanimanja, pristupi kao sredstvu za postizanje boljeg imižda. Ukratko, kod nas je forma važnija od suštine.
Pomodarstvo!
Lektorka Milka Canić za S media portal kaže da „titulisanje“ zanimanja stranim rečima pomodarstvo.
-Nažalost, prihvatamo tuđi uticaj, ne razmišljajući da li u našem jeziku postoji mogućnost da se nađe odgovarajuća reč. Izgubili smo meru - smatra Milka Canić.
Ona ne spori da “pojedina strana zanimanja nije moguće prilagoditi srpskom jeziku, ali da je nužno da se trudimo da nađemo dgovarajuću reč za svako zanimanje.”
Jezik nam je otišao dođavola!
-Kako je uveden pojam ’menadžer’? Ko su ti ljudi? Čime se bave? Molim vas, nađite mi Amerikanku koja će za sebe na srpskom reći da je ’učiteljica’, umesto ’tičer’. Svakodnevno nastaju nove reči, nova zanimanja, kako će to običan čovek da razume? Tim problemom bi trebalo da se bave institucije i zaslužni pojedinci, kako bismo mogli da uspostavimo red. Ovako tumaramo u mraku - objašnjava Canić i dodaje da moramo da se “bunimo” protiv toga.
Najvažniji zadatak, smatra lektorka kviza „Slagalica“, imaju mediji:
- Nebriga o jeziku je nebriga o državi, narodu, naraštajima, potomstvu… Naš jezik je u krizi i u velikoj opasnosti da nestane!. Jednostavno rečeno - jezik nam je otišao dođavola!
Kome danas treba kovač, bačvar, vezilja, četkar-metlar…?
Nasuprot “poplavi” stranih zanimanja, u zvaničnoj nomenklaturi zanimanja postoje neka koja su odavno zastarela. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje za S media portal navode da su takva zanimanja uglavnom iz grupe starih zanata.
-To su manje tražena zanimanjima u kojima imamo veoma mali broj lica na evidenciji, kao što su: staklo-slikar, jorgandžija, užar-mrežar, čipkar, bačvar, bižuter, figurant, popravljač čarapa, pomoćnik sladara, ribar na rekama, puškar specijalista, fonotekar, prikazivač filmova, kovač-preser, vezilja, četkar-metlar, izrađivač gornjih delova obuće, kišobrandžija, kolar, sarač, kazandžija, stakloduvač, šeširdžija, voskar, najavljivač estradno revijalnog programa, vlasuljar... - navode u NSZ.
U NSZ podsećaju da je izrada nove nomenklature zanimanja u nadležnosti Ministrstva prosvete i Saveta za visoko obrazovanje.
Koliko je cela situacija ponekad dovedena do apsurda, govori podatak da u praksi imamo smešne i komične situacije, kada se neko predstavlja kao “tarotolog”, “futurolog”, “numerolog”, “policiolog“…
Ljuba Đorđević
Foto: Guliver/Thinkstock
