Izvor: Blic, 13.Jun.2017, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAD MISLE DA SU SE IZVUKLI TAD OBAVEZNO "PADNU" Godinama niko nije znao da su ubice, a onda su ih OVE GREŠKE RASKRINKALE
Goran Cvijetić (41), koji je nedavno bio žrtva filmske otmice u Novom Sadu, za koju su osumnjičeni najmoćniji pripadnici vojvođanskog podzemlja ali i dvojica policijaca, povezan je sa dva pokušaja plaćenih ubistava zahvaljujući DNK tragu. Iako je policija još ranije imala DNK tragove sa dva mesta pokušaja zločina, osumnjičeni Cvijetić je uhapšen tek kada se našao u središtu drugog krivičnog dela, i to kao žrtva.
Cvijetić je krajem prošlog meseca bio žrtva otmice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju je policija rešila u rekordnom roku. Otmičari su Cvijetića najpre uperili pištolj, udarili ga, vezali i strpali gepek "audija A6" kojim su potom krenuli prema Fruškoj Gori. Policija je, međutim bila brža i otmičare uhapsila na Mišeluku, a dalja istraga dovela je do neočekivanog otkrića.
DNK koji je uzet od Cvijetića povezan je sa dva pokušaja ubistva počinjena u Novom Sadu pre tri i pet godina.
On je osumnjičen za pokušaj ubistva kontroverznog biznismena Nebojše Tubića (57), 2012. godine, kao i bacanje bombe pod službeni automobil tadašnjeg direktora JP "Urbanizam" Tomislava Bokana.
Tako se žrtva otmice odmah posle "spasavanja" našla u pritvoru, a dalja istraga dovela je do novih hapšenja.
Najpre su uhapšeni Božidar Bosnić (51) i Nenad Stević (39), a nekoliko dana kasnije i glavni bos novosadskog podzemlja Goran Kovačević zvani Goranac (43), ali i dvojica novosadskih policajaca, koji se sumnjiče da su učestvovali u otmici Cvijetića.
"Zločinci uvek kad tad dolijaju"
Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije za "Blic" kaže da, uprkos protoku vremena koje može da se meri i godinama, izvšioci zločina, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, teško da mogu da izmaknu pravdi.
- Pitanje je samo da li je u pitanju osoba koja je kriminalac po profesiji, ili se radi o običnom čoveku koji u trenutku počini ubistvo na mah. Kriminalci po pravilu nastavljaju sa kriminalom, naravno sve vreme misleći da su se "izvukli". I običnim "zločincima" se dešava da u nekom trenutku života upadnu "u gužvu", kada moraju da daju otiske prstiju ili DNK. Tu je danas ključno to što srpska policija ima savremenu rusku tehnologiju kojom može da napravi poređenje sa otiscima uzetih na uviđajima starih mesta zločina. Slično je i sa DNK tragovima, koji su takođe u bazi podataka MUP-a - kaže Novaković.
Uhapšen zbog bludničenja nad decom, a onda se saznalo da je pre 17 godina ubio ženu
Počinjeno novo krivično delo i DNK analiza tako su doveli i do hapšenja Zaječarca Predraga Džonića (54) i raspleta zverskog ubistva počinjenog pre 17 godina u Zaječaru.
Džonić, gastarbajter u Italiji uhapšen je, a zatim i osuđen na Apeninskom poluostvu zbog bludnjičenja nad decom. Posle izdržane kazne, tamošnje vlasti su Džonića proterale u Srbiju gde mu je odmah uzet DNK. Baza podataka srpske policije odmah je "detektovala" da se DNK poklapa sa tragovima nađenim na mestu svirepog ubistva Slavice Manić izvršenog u oktobru 2000. u Zaječaru.
Džonić je odmah priveden, a na saslušanju je priznao da je Slavicu, u ono vreme devojku svog brata ubio jer je krivio za požar koji je izbio u njegovoj kući. Nesrećnu devojku ubio je udarcima kamenom u glavu, njeno telo zakopao, a zatim otišao u Italiju iz koje se nije vraćao sve do deportacije.
Pao zbog pljačke, pa razotkriveno ubistvo od pre 30 godina
Slična sudbina zadesila je prošle godine i Srbina (56) koji je u Beču uhapšen zbog pljačke. Od prethodno počinjenog krivičnog dela - ubistva, uspešno se krio punih 30 godina.
DNK koji je pljačkašu uzela bečka policija, alarmirala je policiju u Minhenu, kojoj se trag poklapao sa tragovima na mestu ubistva starca izvršenog 1986. godine.
Tada je u stanu ubijen muškarac star 80 godina, koji je za seksualne postrebe iznamljivao muške prostitutke. Tako je i "nabasao" na mladića iz Srbije koga je poveo u svoj stan. Ugovoreni seks se, međutim pretvorio u brutalan zločin. Starac je ubijen udarcima tupim predmetom po glavi, a ubica je potom pokrao žrtvin novac i pobegao. U tom momentu, ubica je imao 26 godina. Trideset godina kasnije, nakon otkrića zločina, osumnjičeni je priznao zločin.
Trostruko ubistvo razrešeno posle 15 godina
Jedan od prvih velikih zločina koji je rešen zahvaljujući ruskom softveru, koji koristi srpska policija je trostruko ubistvo na Novom Beogradu koje je na razrešenje "čekalo" više od 15 godina.
U maju 2000. godine u kancelariji preduzeća "Bejs internešenal" rafalima iz "heklera" ubijeni su vlasnik Nenad Bukinac (41), njegova supruga Grkinja Pinalopi Papanaku (39) i sekretarica Slađana Jevtić (28).
Otisci i DNK, koji su tada nađeni na uviđaju, pohranjeni su u policijsku bazu, a onda se "poklapanje" dogodilo na graničnom prelazu Preševo. Kao osumnjičeni identifikovan je bivši pripadnik JSO Boris Stevanović (40). Stevanović je uhapšen na povratku sa letovanja.
Posle zločina, Stevanović je nastavio karijeru u JSO, sve do njenog rasformiranja 2003.
Bio je "miran" ili "neuhvaćen" do 2006. kada je uhapšen zbog serije razbojništava, počinjenih sa dvojicom saučesnika. Robijao je šest i po godina, ponovo se našao na slobodi, a onda je usledila "pravda".
Iako se najpre iznenadio što je, posle 15 godina, otkriven, Stevanović je na saslušanju priznao zločin, ako i većina koji su na hapšenje čekali godinama.
"Zločine ne priznaju zbog griže savesti, već zbog toga što nemaju kud"
Na prvi pogled izgleda da kao da su jedva čekali da "očiste savest", ali Mile Novaković za "Blic" kaže da "priznanje" zločina, bar kad su u pitanju profesionalne likvidacije nema veze sa "grižom savesti".
- Oni sve to vreme spremaju alibi. Imaju do detalja isplanirano kako će se spasiti ako kojim slučajem budu uhapšeni. Njihova priznanja nemaju veze sa "grižom savesti" jer svi koji su priznali, uradili su to samo iz jednog razloga, a to je kada se nađu suočeni sa neoborivim dokazima, i kada poricanje nema nikakvog efekta - kaže Novaković.
.jpg)
