Izvor: Blic, 22.Maj.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugoslavija je odnela zdrav razum
Jugoslavija, kada je odlazila, ponela je zdrav razum sa sobom. S pravom. Ona ga je i donela. Možda bi ga i ostavila da smo znali da cenimo zdrav razum. Ali nismo. Sprdali smo se s njim. Jugoslavija se uvredila i odnela ga. Kada je Učiteljica otišla, svi su skočili, zapalili cigare, pustili brade, otvorili rakije, popalili kuće, srušili gradove, uradili sve ono što nisu smeli dok je ona bila u učionici.
Kukavice su postali heroji, glupi su postali mudri, zli su napredovali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokvareni su unapređeni.
Sintagma „bratstvo-jedinstvo” nije bila preporuka nego naredba. Ko nije slušao naredbu išao je na robiju. Narod je bio primitivan da bi nužnost te važne stvari samostalno osvestio. Narod nije hteo da sluša. Da je slušao, ostao bi živ. Ostala bi mu familija živa, deca, najmiliji. Bratstvo i jedinstvo je proglasio okovima, tamnicom naroda.
Komandant je umro, naredba je spaljena. Navalilo se na bratstvo, pogaženo je jedinstvo. Na desetine hiljada ljudi poginulo je na svetom zadatku da naredbu ne izvrši. Nije reč o žalu za mladošću, nego o žalu za životom. Neophodno je da budete živi da biste bili mladi. U ružnoj i nesrećnoj uspomeni sve je tačno, u lepoj skoro ništa. Zato ružne guramo i gasimo, a lepe puštamo da se nekontrolisano šire u svojoj laži i lakirovci.
Naša nesreća je što lepih uspomena imamo jako malo. A i to malo je falsifikat. Kako starimo, podgrevamo se tim romantizovanim istinima i patimo. Plačemo za prošlim vremenima i pokojnim događajima kao da su zaista postojali i kao da su se zaista odigrali.
(Vreme)
