Izvor: Večernje novosti, 04.Feb.2015, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Juca i Sima ostali bez društva

ŠEST makaki majmuna, koji su 2012. godine zaplenjeni na graničnom prelazu Horgoš prilikom pokušaja krijumčarenja, umesto u Srbiji našli su svoje trajno stanište u prihvatilištu "Primadomus" u Španiji. Iako su u Zoo-vrtu "Palić" bili smešteni skoro tri godine, zbog nedostatka odgovarajućeg kaveza, čija bi izgradnja koštala oko 50.000 evra, šest retkih i skupocenih primeraka berberskog makaki majmuna napustilo je našu zemlju. Tako su Juca i Sima iz beogradskog zoo-vrta ostali jedini >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << par makaki majmuna kod nas, s obzirom na to da za njihove srodnike nije bilo adekvatnih uslova. "Familija" koja je 2012. oduzeta prilikom pokušaja krijumčarenja na granici sa Mađarskom, privremeno je bila zbrinuta na Paliću. To "privremeno zbrinjavanje" proteglo se na više od dve godine. Mogućnost da trajno stanište pronađu u nekom od zooloških vrtova u našoj državi sprečio je nedostatak novca. Toliko je trebalo da se utvrdi da odgovarajući dom i adresa ne mogu da im budu Palić i Kalemegdan. - Kada se životinje zaplene, mi vršimo njihovo zbrinjavanje, dok im se ne nađe trajno stanište. Po zakonu možemo da ih zadržimo ukoliko za to postoje adekvatni uslovi. Mi ih nismo imali, jer je izgradnju takvog smeštaja potrebno oko 6.000.000 dinara - priča Kristijan Ovaris, biolog Zoo-vrta "Palić".ŠVERC Specijalizovano prihvatilište "Primadomus" iz Španije pre tri dana potvrdilo je da je u njihov centar stiglo šest makaki majmuna, koji su pokušali da se prokrijumčare u Aziju preko Srbije. U trenutku kada su zaplenjeni bili su starosti od 10 do 18 meseci, a sada se nalaze u karantinu prihvatilišta gde će boraviti pre puštanja u poseban prostor namenjen makakijima. Najčešći put ilegalne trgovine životinja ka Evropi obavlja se preko Maroka. Kada je reč o trgovini sa Azijom i Afrikom, ona se obavlja preko Balkana . Krijumčar primata bio je državljanin Srbije, a životinje je držao u dve male plastične korpe u gepeku automobila. Prema tvrdnjama iz Zoo-vrta "Palić", on je posedovao slovačke papire za promet unutar Evropske unije. U skladu sa tim i neadekvatnim uslovima kod nas, šest makaki majmuna moralo je da bude prebačeno u španski prihvatni centar. Duga papirološka procedura između nadležnih ministarstava Srbije i Španije zadržala je majmune kod nas skoro tri godine. - Procedura vraćanja zaplenjenih životinja je komplikovana i zahteva mnogo obaveza dve strane, u ovom slučaju Srbije i Španije. Neophodno je izdavanje i usaglašavanje niza dokumenata, među kojima su CITES dozvola, veterinarski sertifikat i potvrde o vršenju veterinarskih intervencija i laboratorijskih analiza. Na kraju, neophodno je i detaljno organizovanje transporta - tvrdi Pavle Jovanović iz grupe za sprovođenje CITES konvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Tokom boravka u Srbiji, berberski makaki su bili smešteni u objektu koji je bio izolovan od posetilaca. Majmuni su u jednom trenutku bili odvojeni u dve grupe zbog ispoljavanja agresivnosti između mužjaka i ženki, upravo zbog ograničenog prihvatnog prostora. - Nisu mogli da budu smešteni u zajednički kavez sa ostalim majmunima drugih vrsta jer nisu društveni i mogu biti agresivni u kontaktu sa njima - kaže Milan Paunović, zoolog Prirodnjačkog muzeja, koji se bavio slučajem krijumčarenih makaki majmuna. - Za njih bi bio dovoljan kavez površine od oko 80 kvadratnih metara i visok skoro četiri metra. Uz to, potrebno bi bilo nabaviti i propratno dvorište za igru, kako bi uslovi bili bliski njihovom prirodnom staništu. Nominalna vrednost ovih primeraka prvenstveno zavisi od tržišta na kome se njima trguje. Cena u Evropi je oko 3.500 evra, a nadležni u Španiji procenili su da je vrednost jednog zaplenjenog primerka 2.500 evra. Ipak, ovih šest majmuna nije trajno otišlo iz naše zemlje. Ukoliko se u narednom periodu budu obezbedili adekvatni uslovi za njihov smeštaj u našim zoološkim vrtovima, berberski makaki ponovo će doći u Srbiju. Ovog puta - legalno. PRAVILA ZBRINjAVANjA Vraćanje u državu porekla ili zbrinjavanje primeraka, koji su oduzeti ili zaplenjeni, predstavlja sastavni deo sprovođenja CITES konvencije. Država koja je izvršila zaplenu ima mogućnost izbora kako će postupiti sa životinjama u cilju zaštite i očuvanja ugroženih vrsta. Najčešće nije moguće vratiti primerke nazad u divljinu kada njihovo poreklo nije poznato. Države potpisnice CITES konvencije vrlo često sarađuju u ovakvim situacijama. Prilikom ovakvih postupaka jedna država ne traži ništa od druge zauzvrat, jer je zajednički cilj svih država potpisnica da se dati primerci zbrinu na najbolji mogući način.

Nastavak na Večernje novosti...