Izvor: Politika, 21.Jul.2013, 13:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ju­žna Ame­ri­ka bez ilu­zi­ja

Sva­ki put kad SAD ig­no­ri­šu me­đu­na­rod­ne ili na­ci­o­nal­ne za­ko­ne dru­gih ze­ma­lja, nje­ni pred­stav­ni­ci gu­be ma­ne­var­ski pro­stor u pre­go­vo­ri­ma

Slu­čaj Edvar­da Sno­u­de­na do­mi­ni­rao je na sa­mi­tu Mer­ko­su­ra, uni­je ze­ma­lja ju­žnog ro­ga ju­žno­a­me­rič­kog kon­ti­nen­ta, ko­ji je odr­žan sredinom jula u Mon­te­vi­deu, glav­nom gra­du Uru­gva­ja.

Sa­mit se odr­ža­vao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u sen­ci me­đu­na­rod­nog di­plo­mat­skog skan­da­la ko­ji je iz­bio na­kon što su Fran­cu­ska, Špa­ni­ja, Ita­li­ja i Por­tu­ga­li­ja od­bi­le da otvo­re va­zdu­šni pro­stor za pro­la­zak avi­o­na pred­sed­ni­ka Bo­li­vi­je Eve Mo­ra­le­sa. Raz­log je bi­la gla­si­na da se u avi­o­nu na­la­zi Sno­u­den, biv­ši slu­žbe­nik ame­rič­ke oba­ve­štaj­ne agen­ci­je ko­ji je obe­lo­da­nio do­ku­men­te o špi­jun­skom pro­gra­mu Sje­di­nje­nih Dr­ža­va za nad­zi­ra­nje ne sa­mo po­ten­ci­jal­nih ne­pri­ja­te­lja već i pri­ja­telj­skih vla­da i gra­đa­na ši­rom sve­ta. Ovaj „in­ci­dent” je iza­zvao bur­ne re­ak­ci­je u Ju­žnoj Ame­ri­ci.

Pro­te­sti i ne­za­do­volj­stvo do­dat­no su na­ra­sli ka­da je ob­ja­vlje­no da su SAD pri­slu­ški­va­le te­le­fo­ne i nad­gle­da­le elek­tron­sku pre­pi­sku zva­nič­ni­ka u ne­ko­li­ko ju­žno­a­me­rič­kih ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći i va­žne sa­ve­zni­ke po­put Bra­zi­la, Ko­lum­bi­je i Mek­si­ka.

Ka­kva po­ru­ka je po­sla­ta sa sa­mi­ta u Mon­te­vi­deu?

Naj­va­žni­ja po­ru­ka je sna­že­nje blo­ka. U na­red­nih šest me­se­ci pred­se­da­va­će Ve­ne­cu­e­la, a Bo­li­vi­ja je no­vi pu­no­prav­ni član. Sa sa­mi­ta je po­slat za­jed­nič­ki pro­test Ar­gen­ti­ne, Bra­zi­la i Ve­ne­cu­e­le zbog kid­na­po­va­nja pred­sed­ni­ka Mo­ra­le­sa. Ar­gen­tin­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va do­bi­lo je od bra­zil­skog vr­ha li­stu  elek­tron­skih pi­sa­ma sa lo­zin­ka­ma ar­gen­tin­skih di­plo­ma­ta ko­je su špi­ju­ni­ra­le ame­rič­ke oba­ve­štaj­ne slu­žbe, što je bio po­vod za oštru po­ru­ku ko­ju je pred­sed­ni­ca Kri­sti­na Fer­nan­dez Kirš­ner upu­ti­la Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma.

Da li su in­for­ma­ci­je ko­je je Sno­u­den obe­lo­da­nio iz­ne­na­di­le vla­de Ju­žne Ame­ri­ke?

Ju­žno­a­me­rič­ke vla­de ne­ma­ju ni­ka­kvih ilu­zi­ja ka­da je reč o ame­rič­kim špi­jun­skim si­ste­mi­ma. „Vi­ki­liks“ je ta­ko­đe  pru­žio mno­go in­for­ma­ci­ja o špi­ju­ni­ra­nju ko­jim se ba­ve ame­rič­ke am­ba­sa­de. Ali sva­ka­ko je šo­kant­no da oso­ba sa ko­jom vo­di­te di­plo­mat­ske  i po­li­tič­ke raz­go­vo­re či­ta va­šu lič­nu elek­tron­sku pre­pi­sku. Re­zul­tat ovih ot­kri­ća je da je ame­rič­ka stra­te­gi­ja ko­ja se sa­sto­ji u to­me da op­tu­žu­je na­še vla­de za po­pu­li­zam iz­gu­bi­la le­gi­ti­mi­tet.

Na ko­ji na­čin ova afe­ra uti­če na od­no­se SAD  i Ju­žne Ame­ri­ke?

Di­plo­mat­ski od­no­si sa blo­kom Mer­ko­su­ra su već du­go obe­le­že­ni ne­do­pu­sti­vim me­ša­njem u na­ša unu­tra­šnja pi­ta­nja. Je­dan od ta­kvih in­ci­de­na­ta do­go­dio se u fe­bru­a­ru 2011. go­di­ne, ka­da je Ar­gen­ti­na po­sla­la na­zad avi­on sa ame­rič­kim in­struk­to­ri­ma ko­ji su do­šli da odr­že kurs obu­ke ar­gen­tin­skim spe­ci­jal­nim je­di­ni­ca­ma. U avi­o­nu su pro­na­đe­ne teh­no­lo­ški so­fi­sti­ci­ra­ne špi­jun­ske na­pra­ve.

Sa dru­ge stra­ne, pro­tiv­te­ža ovim ten­zi­ja­ma je tr­go­vin­ska sa­rad­nja. Po­sle ove epi­zo­de sa avi­o­nom, Kri­sti­na Kirš­ner se sre­la sa ame­rič­kim pred­sed­ni­kom Ba­ra­kom Oba­mom na bi­la­te­ral­nom sa­stan­ku u Ka­nu 2012. go­di­ne. Ovaj sa­sta­nak je, pre­ma ne­kim ana­li­ti­ča­ri­ma, do­veo do okon­ča­nja ve­li­kog kur­šlu­sa u od­no­si­ma dve ze­mlje, a re­zul­tat je bi­la po­dr­ška SAD na­ci­o­na­li­za­ci­ji ar­gen­tin­ske naft­ne kom­pa­ni­je, ko­ja je bi­la u ru­ka­ma špan­ske kom­pa­ni­je „Rep­sol“.

Po­sto­ji gra­ni­ca ko­ju su po­sta­vi­li Bra­zil i Ar­gen­ti­na ka­da je reč o po­li­tič­kim in­tri­ga­ma SAD, ali ne do ste­pe­na ko­ji bi uti­cao na stra­te­ške po­slov­ne ini­ci­ja­ti­ve. Isto bi se mo­glo re­ći za naf­tu ko­ju Ve­ne­cu­e­la pro­da­je SAD, upr­kos to­me što di­plo­mat­ski od­no­si idu od lo­ših ka još go­rim.

Va­šing­ton je pre­ko svo­jih am­ba­sa­da u Ju­žnoj Ame­ri­ci po­ru­čio vla­da­ma tih ze­ma­lja da bi pri­hva­ta­nje Sno­u­de­na ima­lo du­go­traj­ne po­sle­di­ce. Ka­kva je re­ak­ci­ja na ove pri­ti­ske?

Ne­do­pu­sti­va blo­ka­da le­ta Eva Mo­ra­le­sa u Evro­pi da­la je le­gi­ti­mi­tet Bo­li­vi­ji, Ve­ne­cu­e­li i Ni­ka­ra­gvi da se su­prot­sta­ve i po­nu­de azil Sno­u­de­nu. Ka­da Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ig­no­ri­šu me­đu­na­rod­ne za­ko­ne, nje­ni pred­stav­ni­ci gu­be ma­ne­var­ski pro­stor u pre­go­vo­ri­ma i di­plo­mat­ski le­gi­ti­mi­tet.

Da li uti­caj SAD u ovom de­lu sve­ta opa­da?

For­mu­li­sao bih to dru­ga­či­je. Uti­caj ju­žno­a­me­rič­kog blo­ka je zna­čaj­no po­ras­tao na­kon ob­na­vlja­nja de­mo­kra­ti­ja u ovim ze­mlja­ma osam­de­se­tih go­di­na i od 2003. go­di­ne ovaj blok ima iz­u­ze­tan zna­čaj.

Ana Ota­še­vić

objavljeno: 21.07.2013.

Nastavak na Politika...

Politika: Di­vlje pla­že ne­ma ko da pri­pi­to­mi