Izvor: Blic, 25.Mar.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još sanjam pogled nastradalog druga

Na jučerašnji dan pre jedanaest godina, u 20 sati i tri minuta, više krstarećih raketa pogodile su atomsko sklonište u kasarni „Toplički ustanak“ u Kuršumliji. Ispod šest metara armirane betonske ploče niko nije ni slutio da je neko od deset oficira preživeo. Međutim, izvlačeći stradale između ogromnih betonskih ploča, vojnici su naišli na preživelog rezervnog oficira Svetozara Kovačevića.

Prva krstareća raketa je pogodila ventilacioni otvor koji se nalazio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na pisti iznad skloništa. Za samo nekoliko sekundi isto mesto su pogodile još dve krstareće rakete. Tom prilikom u skloništu je poginulo devet oficira i dva vojnika koji su se zatekli u blizini skloništa, a teško je ranjen 41 vojnik. Kako je preživeo, kaže da ni sam ne zna. Poslednje čega se seća je pogled njegovog druga Vlade Nedeljkovića.

- Odmah nakon što smo čuli sirenu za vazdušnu opasnost, otišli smo u sklonište. Posle tri minuta začula se jaka detonacija. Svima nam je bilo jasno da je to bomba namenjena direktno skloništu u Kuršumliji. Vlada i ja smo se samo pogledali i tog trenutka sam poleteo zajedno sa stolicom. Poslednja misao mi je bila: ovo je moj kraj - priča Kovačević.

Nakon što je Kovačević spasen iz bombardovanog skloništa, prebačen je u kuršumlijski Dom zdravlja, zatim u Prokupačku bolnicu, gde se i probudio. Čuo je lekara koji se obratio sestri i rekao „svuci mu košulju", na šta je Kovačević kazao: „Ne pomerajte me, isecite košulju." Pošto se nalazio u kritičnom stanju, hitno je prebačen u vojnu bolnicu u Nišu. Posle nekoliko dana usledila je i prva poseta, došli su najbliži rođaci, ali nisu ga prepoznali.

- Ušao je moj rođeni stric, prišao je krevetu i upitao me je da li znam gde je Kovačević. Zaplakao sam i uhvatio ga za ruku. Jedva sam izgovorio da sam to ja. Lice i kosa su mi bili izgoreli. Otekao sam i bio sam crn. Iz glave i lica su mi virili sitni geleri, koji su ostali i do današnjeg dana. Nisam mogao da se pomerim jer su mi i noge bile unakažene, kosti su se videle - priseća se Kovačević.

Kovačević je u niškoj vojnoj bolnici proveo skoro godinu dana. Kako ističe, uz veliku požrtvovanost lekara ove bolnice, njegove povrede su vremenom sanirane. Međutim, kako ističe, ostala je rana koju nikada neće zalečiti.

- Lako sam preboleo moje teške rane, ali nikada neću preboleti moje drugove iz skloništa. Još me prati Vladin poslednji pogled, još me prate glasovi mojih drugara iz mračnog skloništa. Najteži trenutak u mom životu je kada sam prvi put čuo i saznao da su svi oni poginuli - kroz suze priča Svetozar Kovačević, dlanovima prekrivajući lice i jedva čujno dodaje. - Možda je ovako trebalo, da ja ostanem i da svima pričam o mojim drugarima iz skloništa.

I danas, 11 godina posle, nakon polaganja venca na spomeniku u centru grada, delegacije opštine Kuršumlija, Vojske Srbije, raznih udruženja boraca, porodice stradalih i građani Kuršumlije obišli su krug kasarne i krater, koji još nije saniran, u krugu kasarne „Toplički ustanak" i zapalili sveće. U gotovo dvoipomesečnom bombardovanju Srbije Kuršumlija je zbog blizine Kosova i Metohije i velike koncentracije vojske i policije na ovom prostoru bila gotovo neprekidno na meti NATO alijanse. Praktično, čitavo vreme bombardovanja ovaj grad na jugu Srbije bio je pod neprekidnom vazdušnom opasnošću, a pretrpeo je i velika razaranja, u kojima je 38 civila, vojnika i policajaca izgubilo živote.

Poginulo 3.500 ljudi od čega 89 dece

U bombardovanju, koje je završeno 9. juna potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN-a, teško su oštećeni infrastrukturni i privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture. Prema različitim procenama, poginulo je između 1.200 i 3.500 ljudi, od čega i 89 dece. Vazdušni napadi počeli su oko 19.30 sati, 24. marta, a tadašnja vlast, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, proglasila je ratno stanje. Iako je od bombardovanja prošlo 11 godina, posledice su još vidljive. Za 78 dana bombardovanja porušeno je 540 objekata, 58 mostova i 30.000 kuća. Materijalna šteta procenjuje se na 30 milijardi dolara.

Spomen-obeležje

GRAČANICA - U prisustvu nekoliko stotina Srba sa područja centralnog Kosova, administrator Raško-prizrenske eparhije Vladika Atanasije, uz sasluženje vladike Teodosija, juče je u Gračanici osveštao plato na kome će biti postavljen spomenik žrtvama NATO bombardovanja i svim žrtvama stradalim od 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Gradonačelnik Prištine Nebojša Nikolić pozvao je Srbe, ma gde se nalazili, da ne napuštaju Kosovo i Metohiju.

- Podizanjem spomen-obeležja zadržavamo sećanje na sve stradale ali bez našeg prisustva njihova žrtva je uzaludna - rekao je Nikolić.

N. Z.

Učenici položili vence

Godišnjica NATO bombardovanja Srbije, koje je počelo na današnji dan pre 11 godina, obeležena je u čitavoj Srbiji. Učenici OŠ „Svetozar Marković" u Kragujevcu, rođeni 1999. godine, položili su juče cveće na spomenik Uznesenje u centru Kragujevca, podignut u znak sećanja na 82 mladića iz ovog grada poginula u ratovima 1990-1999. godine. Pored njih vence i cveće položili su predstavnici grada, udruženja veterana i porodice poginulih.

B. K.

Nastavak na Blic...

Kurir: Preživeo pakao