Izvor: RTS, 19.Nov.2012, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić zakazao debatu o Hagu
Smatram da tribunal u Hagu nije ispunio svoju svrhu, jer pomirenje među narodima ne može da se gradi na bazi negacije i veličanja zločina, rekao je za RTS Vuk Jeremić, objašnjavajući razloge za zakazivanje javne rasprave u UN. Predsednik Generalne skupštine UN zakazao je za 10. april 2013. godine javnu raspravu o ulozi međunarodnih ad hok krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenja između naroda.
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) Vuk Jeremić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakazao je za 10. april 2013. godine javnu raspravu u Generalnoj skupštini UN o ulozi međunarodnih ad hok krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenja između naroda, ukazujući da je oslobađajućom presudom hrvatskim generalima nanet udarac ugledu UN.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Jeremić je rekao da će javna rasprava biti otvorena i što je moguće dublja, jer je ovo pitanje istorije i pravde i neće biti povlačenja.
"Smatram da je pomirenje među narodima jedno od najvažnijih funkcija UN i to je, pretpostavljam, bila zamišljena svrha krivičnih tribunala. Smatram da ta svrha nije ispunjena. Svako normalan želi pomirenje i da se okrene mirnoj budućnosti, ali tako nešto ne može da se gradi na bazi negacije i veličanja zločina", objašnjava Jeremić razloge za zakazivanje javne rasprave u UN.
Jeremić je rekao da je odluka Žalbenog veća Haškog tribunala u vezi sa operacijom "Oluja" izazvala je mnogo reakcija i ogorčenja.
"Javna rasprava u Generalnoj Skupštini predstavlja najsnažniji mehanizam u UN i treba je dobro pripremiti i zbog toga sam je zakazao za april", rekao je Jeremić.
Jeremić očekuje pritiske ali kaže da će, uprkos tome, u aprilu biti otvorena javna rasprava o radu Tribunala, njegovom učinku, kao i o posledicama njegovog rada.
"Inicijativa za zakazivanje javne rasprava je bila moja, predsednik Generalne skupštine ima na to pravo prema Povelji UN i poslovniku o radu. Pre formalne odluke konsultovao sam se sa državnim vrhom", rekao je Jeremić.
Predsedavajući Generalne skupštine UN kaže da će javna rasprava biti otvorena za sve članice Ujedinjenih nacija, kao i za širu međunarodnu javnost.
"Konsultovaćemo se sa svima, učinićemo da rasprava bude javna, otvorena i da iz nje možemo da izvučemo određene pouke za istoriju", rekao je Jeremić.
Ono što je najvažnije, kaže Jeremić, jeste da će sve što bude rečeno na raspravi biti zabeleženo u analima Ujedinjenih nacija.
"Potrudićemo se da na što formalniji način istina o radu tribunala bude što dostupnija međunarodnoj javnosti", rekao je Jeremić.
Odluka o zakazivanju javne rasprave u UN
Integralni tekst Jeremićevog saopštenja glasi:
Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala u vezi sa operacijom "Oluja" izazvala je razumljivo ogorčenje u mnogim delovima sveta. Nesporna je činjenica da je oko četvrt miliona Srba prognano sa svojih ognjišta u svega nekoliko dana, a da je sud koji je osnovan da bi istražio ovakva nedela praktično odlučio da za ovaj čin nije bilo ni krivaca niti odgovornih.
Iz toga bi moglo da se zaključi da zločina zapravo nije ni bilo, što je u evidentnoj suprotnosti sa realnošću. Smatram da puno razumevanje rada Haškog tribunala i njegovih posledica mora biti dostupno širokoj međunarodnoj javnosti, kako bi se omogućilo da istorija o tome donese konačni sud, i kako se više nikada i nigde ne bi desilo da zlodelo bude amnestirano i proglašeno za vrednost.
Zbog toga sam odlučio da iskoristim svoja ovlašćenja, i kao izabrani predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u njoj zakažem javnu raspravu o ulozi međunarodnih ad hok krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenja između naroda. Imajući u vidu da su upravo Ujedinjene nacije bile osnivač takvih sudova, smatram da je prirodno da se ovde raspravlja o njihovom učinku, kao i o stepenu ispunjenosti njihove izvorne svrhe.
Moje lično mišljenje je da je odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala nanesen udarac ugledu Ujedinjenih nacija, ali dozvoljavam mogućnost da sam, kao pripadnik naroda čije je proterivanje iz svojih domova ovim činom legalizovano, po ovom pitanju donekle subjektivan.
Zbog toga ću debatu u Generalnoj skupštini UN otvoriti za široku javnost i u njoj dozvoliti učešće ne samo državama već i akademskoj zajednici, istaknutim pojedincima i građanskim udruženjima.
Čvrsto sam uveren da istinsko pomirenje i okretanje nove stranice u odnosima između zavađenih naroda nije moguće zasnivati na negaciji i veličanju zločina, jer to, u suštini, predstavlja podsticaj na njihovo ponavljanje. Zato debatu, pod nazivom Uloga međunarodnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja, zakazujem za 10. april 2013. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
