Izvor: RTS, 04.Maj.2009, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić najavio pad BDP od šest odsto
Pad bruto društvenog proizvoda u Srbiji u 2009. godini oko šest odsto, izjavio guverener NBS Radovan Jelašić. Posledice smanjenja privredne aktivnosti i zamrazavanja plata u drugoj polovini godine. Krediti neće rešiti suštinske probleme srpske privrede.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić procenio je da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji u 2009. godini biti oko šest odsto.
"Vlada Srbije bi novim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fondom trebalo da predvidi šta će uraditi ako prihodi budžeta budu manji od planiranih", rekao je Jelašić na Fakultetu organizacionih nauka (FON), gde je održao predavanje studentima.
Posledice smanjenja privredne aktivnosti i potrošnje, kao i zamrzavanja penzija i plata, osetiće se, prema njegovim rečima, u drugoj polovini ove godine.
Guverner je rekao da je u prvom kvartalu ove godine, usled ekonomske krize, pad BDP-a bio između pet i sedam odsto, što se može očekivati i za celu godinu, iako je rebalansom budžeta, koji je usvojen prošle nedelje, predviđen pad od dva odsto.
Aranžmanom sa MMF-om, koji treba da bude odobren 15. maja, kako je dodao, predviđena su dva scenarija privrednog pada u Srbiji, a prema lošijem će on iznositi šest odsto.
"Situacija je sada gora nego u vreme kad je dogovoren aranžman, ali treba sačekati da se vidi kakvi će biti efekti mera koje vlada preduzima da bi se ublažile posledice ekonomske krize", istakao je Jelašić.
Guverner NBS je povodom štrajkova u nekoliko preduzeća u Srbiji rekao da ga ne bi čudilo da bude sve više takvih dešavanja i dodao da je Vlada odavno trebalo da formira radno telo koje bi pratilo šta se događa u preduzećima koja imaju teškoće izazvane krizom.
Obraćajući se studentima FON-a guverner je naglasio da je dobro da ima što više kredita za preduzeća, ali da krediti neće rešiti suštinske probleme srpske privrede, kao što su smanjena potražnja, neproduktivnost, nemogućnost dokapitalizacije i neekonomske barijere.
Centralna banka je, kako je rekao, restriktivnom monetarnom politikom pre izbijanja ekonomske krize, doprinela da bankarski sektor sada bude likvidan i solventan.
