Izvor: Vesti-online.com, 07.Jan.2016, 05:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedino rešenje drastične kazne
"Ključne državne institucije ili preduzeća i dalje ne poštuju zakone o dostupnosti informacija i zaštiti podataka ličnosti, a moguće rešenje bi mogle biti mnogostruko veće kazne", kaže, rezimirajući prethodnu godinu, u intervjuu za "Vesti" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Koliko ste prošle godine imali predmeta?
- Oko 6.000 predmeta u oblasti slobode pristupa informacijama, plus oko 2.500 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u zaštiti podataka o ličnosti. Rešeno je oko 3.800 žalbi zbog uskraćivanja informacija, a u 150 slučajeva intervencija poverenika nije dala rezultat.
S kojim objašnjenjem?
- U pitanju su "objašnjenja" da je reč o "tajni", "zaštiti privatnosti", "zloupotrebi prava poverenika", do ćutanja. Objašnjenja su irelevantna, ali nakon donošenja rešenja po njemu se mora postupiti, bar zakon tako nalaže.
Koje institucije ili preduzeća prednjače u nepoštovanju vašeg naloga?
- Prednjače, što je indikativno, oni koji raspolažu velikim javnim dobrima. Posebno se izdvajaju Telekom Srbija, Srbijagas, Železnice Srbije.
Koliko je kazni do sada izrečeno zbog nepoštovanja vaše odluke?
- Reč je o sumi od oko 4,5 miliona dinara kazni. Poverenik izriče kazne, ali ih ne naplaćuje on, one su prihod budžeta, i o tome koliko je i naplaćeno brigu vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija, možete pitati njih.
Šta u slučaju da neko ne plati kaznu?
- Već sam više puta upozoravao da dva mehanizma koja nisu pod kontrolom poverenika ne funkcionišu uopšte, ili funkcionišu samo simbolički i selektivno. Uz pomenuti mehanizam prekršajne odgovornosti, mislim i na zakonsku obavezu Vlade da u slučaju potrebe prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika.
Znači, isplativije je platiti nego odgovoriti na vaš nalog?
- Poverenik ima 95 odsto uspešnih intervencija, što je veoma dobar rezultat čak i po kriterijumima "starih demokratija". Rezultati institucije bi bili i bolji da kako treba funkcionišu i mehanizmi koje sam pomenuo.
Da li je rešenje povećanje kazni?
- Čak i ovakve kakve su, kazne koje se plaćaju "iz budžeta u budžet", odnosno državne institucije ih plaćaju novcem budžetskih obveznika, mogle bi biti efikasnije kada bi bile veće. Maksimalni ukupan iznos od 200.000 dinara za veliku većinu onih koji ne žele da poštuju zakon nije problem. Možda bi zakonsko rešenje koje bi ih suočilo s tim da bi znatno veći iznos sa njihovih budžetskih pozicija išao u npr. dobrotvorne svrhe bilo stimulativnije.
Na spisku onih koji su odbili da izvrše vaše rešenje su i Tekvondo asocijacija Srbije, Jedriličarski i Kajakaški savez, pa čak i Arhiv Srbije?
- Najčešće su u pitanju dokumenti koji govore o raspolaganju javnim novcem, javnim nabavkama i slično. U slučaju Arhiva Srbije, najčešće su u pitanju stari personalni "tajni" dosijei "bezbednosno interesantnih lica" koje su službe bezbednosti predale ovoj instituciji.
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
