Izvor: Blic, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini spas kad dune vetar
Jedini spas kad dune vetar
ŠABAC - Iz Šapca su u poslednjih nekoliko godina često stizale vesti o protestima članova ekološkog pokreta zbog velikog zagađenja vazduha. Kako industrija sa zastarelim postrojenjima počne jače da radi, tako građani teže dišu. Najčečšći zagađivači su energetski izvori, saobraćaj i industrija koji u vazduh emituju: sumpor-dioksid, azotove okside, ugljen-monoksid i čestice čađi, kao i specifične štetne materije iz industrijsko-hemijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogona.
Od štetnih materija u vazduhu iznad Šapca najviše ima amonijaka koji emituje pogon za proizvodnju mineralnih đubriva, fluorovodonika koji se emituje iz pogona za proizvodnju fosforne kiseline, zatim sumpor-dioksid kao posledica prženja koncentrata cinka, te teških metala i prašine. Podaci Republičke ekološke inspekcije pokazuju da je u 2005. godine prekoračenje dozvoljene granične vrednosti amonijaka bilo dva dana u periodu januar - oktobar, dok je 2004. bilo 14 kritičnih dana. Fluorodvodonična kiselina bila je iznad dozvoljenih vrednosti 30 dana u prethodnoj godini, a sumpor-dioksida dva dana i to prilikom pokretanja procesa proizvodnje u obojenoj metalurgiji.
- U odnosu na prošlu i prethodne tri godine sada je nešto bolja situacija, ali daleko od toga da je sjajna - kaže Trifun Drobnjak predsednik Šabačkog ekološkog pokreta, i dodaje:
- Nekoliko puta u toku prošle godine došlo je do enormnog zagađenja i mi smo podneli tužbu protiv zagađivača, a sudski proces i dalje traje.
- Grad je okružen ravnicom sa svih strana što smanjuje prirodno prečišćavanje. Blizina Save uzrokuje povećanu vlažnost vazduha i stvara uslove za transformaciju sumpor-dioksida u sumpornu kiselinu koja je toksičnija od primarnog jedinjenja. Vegetacija između industrije i naselja je veoma slaba, tako da ne postoji ublažavajući efekat. Od dva dominantna vetra, severozapadnog i jugoistočnog, ovaj drugi, s obzirom na lokaciju industrijske zone, gasove direktno nosi na grad - objašnjava Dušica Mijailović, inženjer tehnologije i specijalista hemijskih nauka.
Ne može se zanemariti ni zagađenje koje proizvodi spalionica u krugu bolnice, a u kojoj se spaljuje korišćeni materijal iz Zdravstvenog centra - špricevi, igle, tkiva, amputirani delovi tela i sve sem lekova kojima je prošao rok, a pepeo od sagorevanja se odlaže na gradsku deponiju. Prema izvoru 'Blica', ova spalionica ne ispunjava propisane standarde jer temperatura na kojoj se uništava bolinički otpad ne prelazi 800 stepeni, a na takvoj temperaturi se oslobađa određena količina dioksina od spaljenih špriceva i plastike, koji je kancerogen.
Pošto se ne meri koncentracija izduvnih gasova iz automobila, leteći pepeo, mineralna prašina, ostaci pesticida, dim čestica fluorida i slično, ne može se utvrditi konačan kvalitet vazduha.
S. Bečejić
.jpg)
