Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2019, 17:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javnim preduzećima u Srbiji potrebno korporativno upravljanje

Javnim preduzećima u Srbiji nephodno je korporativno upravljanje i da nadzor nad njihovim finansijama bude digitalizovan kako bi građani i privreda bili sigurni da od tih preduzeća dobijaju kvalitetnu uslugu - struju, vodu, nove puteve i da se njihov novac koristi za javno dobro.

To je misija druge faze Projekta "Reforma lokalnih finansija 2" (RELOF2) koja pruža podršku za 33 lokalne samouprave u unapređenju upravljanja javnim finansijama i nadzora nad lokalnim javnim preduzećima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović ističe da je strateški cilj tog Ministarstva da se poboljša korporativno upravljanje, jer se njegovo uvođenje u javnim preduzećima bazira se na postavljanju profesionalnih organa upravljanja, praćenju, izveštavanju i rezultatima.

Kaže da ga upravo ti rezultati najviše i brinu, jer smo mi "vešti da ih krijemo, pakujemo, prekrajamo" i da stvarnost učinimo lepšom nego što jeste.

Stevanović ocenjuje da će uvođenje korporativnih principa u naša javna preduzeća biti borba sa "našim mentalitetom i svešću".

"To će biti najteži deo borbe, a sve ostalo smo navikli da lakše uradimo kada se s tim izborimo i da lakše sprovedemo", rekao je Stevanović na konferenciji "Korporativno upravljanje i digitalizacija nadzora nad javnim preduzećima" u Beogradu.

Stevanović je istakao da je država razumela problem izdvajanja iz budžeta za javna preduzeća, te je, navodi, kada je ušla u fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme napravila dokument sa smernicama za rad 37 javnih preduzeća.

Dodaje da je ove godine taj dokument pretočen u uredbu, čime je osnažen njegov uticaj na rad preduzeća. Kaže da kada je sadašnja vlast preuzela odgovornost nad javnim preduzećima, ona su imala neto rezultat negativan od 64 milijarde dinara, a da su već u sledećoj godini po intervenciji u tom sektoru imali neto dobit i da od tada do danas, navodi, nisu više u minusu.

"Neka od tih preduzeća su postala fiskalno neutralna ili u većoj meri fisklano neutralna na naš budžet i javne finansije", istakao je Stevanović.

Prema njegovim rečima, uvođenje korporativnog upravljanja moraju da shvate najpre javna preduzeća na lokalnom nivou.

"Prvo vi morate da prihvatite i podelite tu odgovornost sa Vladom Srbije da od direktora koje vi postavljate skupštinskim odlukama tražite rezultate i iskorak napred, a ako toga nema, da ih smenjujete", podvukao je Stevanović.

Ukazao je da subvencionisanje na lokalu iznosi 0,8 odsto BDP-a, a da od toga čak 0,6 odsto odlazi na javna i komunalna preduzeća, međutim, ističe, nemaju sva preduzeća zavidne rezultate.

Pomoćnica ministra privrede Dubravka Drakulić navodi da je Zakonom o javnim preduzećima iz 2016. uvedena obaveza da lokalna javna preduzeća dostavljaju osnivačima izveštaje o realizaciji godišnjeg odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, a da osnivač sačini informaciju o stepenu usklađenosti onoga što je planirano i ostvareno.

Drakulić navodi da je Ministarstvu privrede u prvoj godini uvođenja te novine, u periodu od 1. januara do 30. juna 2016. godine, tu informaciju dostavilo 55 jedinica lokalne samouprave, a ove godine za taj period 72 jedinice lokalne samouprave.

"Vidimo da se stanje popravilo, međutim, mi nećemo biti zadovoljni sve dok se sve jedinice lokalne samouprave ne ispunjavaju svoju obavezu", rekla je Drakulić.

Direktorka projekta RELOF2 Ana Jolović ističe da je cilj da sve preduzeća budu uključena u projekat i novi sistem nadzora u javnim preduzećima, koji će, navodi, biti digitalizovan.

Prema njenim rečima, tema nadzora nad javnim preduzećima i uvođenje korporativnog upravljanja nije tema javnog sektora, već tema građana i privrede. Istakla je da privrednici uglavnom kao razloge za bolje poslovanje ne navode subvencije, već ono što javna preduzeća obezbeđuju, a to su da imaju struju dobrog napona, dobar kvalitet vode, kanalizaciju...

"Uz podršku Švajcarske Vlade i RELOF projekta idemo u tom pravcu digitalizacije i poboljšanja javnih preduzeća sa ciljem da se pruži bolja usluga građanima i privredi", podvukla je Jolović.

Zamenica direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji Priska Depnerig ističe da je dobra uprava od ključnog značaja za snažan lokalni razvoj, a kvalitetno upravljanje javnim finansijama izgađuje poverenje građanima da se njihov novac koristi na pravi nacin i za javno dobro.

Navodi da u prvom projektu RELOF, koji je trajao od 2016-2019. godine, vlada Švajcarske podržala šest lokalnih samouprava, a da je sada uključeno više od 30.

Ekspert "RELOF2" projekta iz Hrvatske Darko Tipurić kaže da su u toj zemlji napravili projekte sertifikacije članova nadzornih odbrora kako bi stručni ljudi mogli da upravljaju javnim preduzećima.

Ističe da se zemlje od Slovenije do Grčke i dalje suočavaju sa problemima zbog velikog uticaja politike koja se, smatra, i dalje meša u procese postavljanja i nadziranja.

Projekat Reforma lokalnih finansija II u Srbiji obuhvata 33 lokalne samouprave i tri ministarstva, a podržava ga Vlada Švajcarske.

Opštine i gradovi koji učestvuju u projektu su Trstenik, Vrvanin, Vrnjacka Banja, Aleksinac, Sokobanja, Ražanj, Bečej, Žabalj, Ada, Čoka, Bač, Odžaci, Bački Petrovac, Bogatić, Ljubovija, Mali Zvornik, Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Batočina, Knjaževac, Paraćin, Osečina, Lajkovac, Sremska Mitrovica, Šid i Užice.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...