Izvor: Press, 28.Dec.2015, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javnim preduzećima da se upravlja kao u privatnim
Upravljanje javnim preduzećima treba sprovoditi po istim zakonima kao u preduzećima u privatnom sektoru, rekao je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakavši da pitanje nije da li treba sva ta preduzeća privatizovati, već kako njima upravljati.
On je, na okruglom stolu "NIN Fokus - Poslovanje, restruktuiranje i investicije u javnom sektoru", istakao da ne treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << postavljati diskusiju o javnim preduzećima na stare temelje da li treba sve privatizovati ili ne.
"To nije pravo pitanje, već kako upravljamo. Treba upravljati po istim zakonima u privatnom i javnom sektoru", uveren je Čadež.
On je naglasio da, postoji više primera da je moguće uspešno upravljanje javnim preduzećima, kao i da se tek nakon toga može postavljati pitanje šta treba, a šta ne treba privatizovati.
Čadež je podsetio da je započeta korporativizacija preduzeća u kojima država ima učešće, a to omogućava da preduzeća dobiju organe upravljanja.
Država, prema njegovim rečima, treba da obavlja ulogu vlasnika na odgovoran način, da kontroliše i upsostavi zdrav sistem odgovornosti.
"Dobro korporativno upravljanje je pretpostavka za efikasnost preduzeća", podvukao je predsednik PKS.
On je istakao da bi to omogućilo državi da štiti svoju imovinu i učini ih mnogo privlačnijim za strateške partnere i investitore.
PKS, kako je naglasio, u svojim ciljevima želi da podrži i da pomogne vladu u rešavanju ovakvih problema.
"Pošta je primer da jednostavni zakoni poslovne i ekonomske fizike mogu da funkcionišu, ako se njima posvetimo na pravi način", istakao je Čadež.
On je ukazao da su javna preduzeća, državna, lokalna, komunalna članice PKS, kao i one iz privatnog sektora, i da komora svoj zadatak vidi u pomoći u sauočavanju sa problemima u poslovanju.
"Naš zadatak je da podržimo nove poslovne modele, kako bi preduzeća postala konkurentnija", rekao je Čadež dodajući da rešavanje nagomilanih problema doprinosi unapređenju efikasnosti.
Većina analiza, prema njegovim rečima, pokazuje da su loši ekonomski rezultati u suštini posledica lošeg upravljanje društvima u kojima država ima vlasništvo, a ono ne bi trebalo da se razlike od upravljanja u privatnom sektoru.
Čadež se osvrnuo i na rad Beogradske berze ocenivši da ona ne funkcioniše i da je potrebno preduzeti niz koraka kako bi profunkcionisala.
Prema njegovim rečima tržište kapitala je odlučujuće kako će izgledati naša privreda u budućnosti.
"Počeli smo da razmišljamo kako da pomognemo razvoju tržištu finansijskog kapitala u Srbiji. Kada pogledmao berzu danas vidimo da ne funkcioniše", konstatovao je Čadež.
On je, s tim u vezi, kazao da je naše tržište jedno od najjeftinijih i da je potpuno ispod "radara" bilo koga ko bi ulagao na berzi.
Prema njegovim rečima neophodna je reforma penzionog fonda, koji je jedan od ulagača i učesnika u tom tržištu.
Takođe je istakao da je bitno da se regionalizuje tržište kapitala, jer su sve zemlje regiona suviše male kao zasebne jedinice, a onda bi bilo korisno naći i strateškog partnera poput Bečke berze.
Jasno razgraničiti koja JP mogu u tržišnu utakmicu
Direktor JP "Pošta Srbije" Milan Krkobabić, poručio je da država mora jasno da razgraniči koja su javna preduzeća profitabilna i spremna da "trče tržišnu utakmicu" i dodao da je je preduzeće na čijem je čelu, od 2012. do ove godine povećalo dobitak od 1,24 milijarde na 3,6 milijarde dinara.
"Ne možemo da trčimo sa tegovima koji su nam okačeni na noge", rekao je Krkobabić.
On je poručio da je za uspeh tog preduzeća odgovoran dogovor zaposlenih preko reprezentativnog sindikata, menadžmenta i uprave "Pošta Srbije".
"Moramo da shavatimo da se nalazimo u javnom sektoru negde između, ni gore ni dole, u jednoj vrsti 'tamnog vilajeta'. Naravno da bez ucesća zaposlenbih i njihovog stvaralačkog potencijala nema resenja. Sve što smo uradili u Posti uradili smo uz podršku reprezentativnog sindikata, menadžmenta i uprave", kazao je Krkobabić.
Ukazao je da je to ključ funkcionisanja jednog javnog preduzeća, te da ako se postigne konsenzus u tome, onda može preduzeće da ide napred.
"Tamo gde se sprovode partijski i interesi raznih drugih interesnih grupa, tu nema rešenja", poručio Krkobabić.
Odgovarajući na pitanje da li recept iz Pošte može da se primeni i na druga javna preduzeća i primeni njegov moto da "nema viška zaposlenih već manjka posla", Krkobabić je rekao da to pitanje muči mnoge i u oblasti zdravstva, prosvete...
"To je jedan vrednosni stav, poziv na akciju, nova poslovna doktirina da se okrenemo prihodnoj strani i da pokušamo da pomaknemo privrednu aktivnost i ostvarimo snažnije prodore na tržiste", rekao je Krkobabić i dodao da je bitno koliko preduzeće efikasno posluje, bilo svojina držvna ili privatna.
"Svaki privredni subjekat koji posluje teži ka optimalnom broju zaposlenih. Ali danas kad u Srbiji imamo šaku jada koja radi, imamo više penzionera nego onih koij rade, svako novo radno mesto je iskorak" poručio je Krkobabić.
NIN Fokus, u nastojanju da dobije odgovore na izazove vezane za javna preduzeća, njihovo restrukturiranje i investicije u javnom sektoru, organizovao je okrugli sto, čiji je medijski partner Tanjug.
Sertić: Stroga kontrola javnih preduzeća od 2016.
Ministar privrede Željko Sertić, poručio je da je interes vlade da uvede red u javnim preduzećima i najavio strogu kontrolu njihovog poslovanja od 2016, kao i uvođenje korporativnog upravljanja po ugledu na privatan sektor.
Sertić je poručio da će stanje regulisati i zakon o javnim preduzećima od srede u javnoj raspravi.
On je ocenio da će biti potrebno tri do pet godine da se vlada pozabavi strukturom javnih preduzeća, i naveo da veći problem predstavljaju preduzeća u nadležnosti lokalnih samouprava, nego ona u nadležnosti republike.
Ministar privrede je podsetio da je vlada uvela obavezno planiranje poslovanja u javnim preduzećima, i dodao da država prati neposredno rad 36 javnih preduzeća koja su u nadležnosti republike.
"Rezultat njihovog poslovanja za prvih 11 mesecu je da su prihodio 1,6 odsto veći nego što je planiran. To jeste minimalno, ali je ipak dobro. Istovremeno, ukupno gledano, troškovi su smanjeni 13 odsto”, rekao je Sertić.
Sertić je rekao da je to ukupan rezultat, gde ima jako dobrih primera, poput Pošte Srbije, SDPR-a, EMS-a, ali ima i onih koji loše rade.
Neka preduzeća, kako je kazao, traže, primera radi, povećanje troškova reprezentacije, putovanja, a kad ministarstvo traži za to obrazloženje, dođe se do situacije da nema odgovora.
"Zato imate Resavicu kojoj država mora da uplati više od četiri milijarde dinara. Ljudi tamo ne mogu za plate da zarade, a u drugom kvartalu su na propagandu i marketing podigli troškove vise od 1.000 odsto. U obrazloženju piše da su morali da poštuju ugovore koje je neko potpisao pre njih. A zašto to onda niste stavili u plan, jer ste morali to ranije da znate", rekao je ministar privrede.
Sertić je poručio da to više neće biti moguće, ne samo da to neće biti moguće i novim zakonom o javnim preduzećima će se promeniti.
On je naglasio da je interes vlade uvođenje reda u javnim preduzećima.
"Zaostavštinu prošlosti moramo da rešimo. Planiranje poslovanja smo već uveli, i sad možemo da pratimo šta su planirali, ali sada ćemo kontrolisati i realizaciju planova", rekao je Sertić.
Prema njegovim rečima, lako će biti da se sprovede kontrola nad tih 36 javnih preduzeća, ali su problem lokalna preduzeća.
"Prava su preneta sa republičke na lokalnu administraciju, a onda se videlo da ona nema kapaciteta za to", rekao je Sertić i naveo da je ozbiljan problem to što nema ozbiljne kontrole rada javnih preduzeća od strane države.
Kako je rekao, i budžeti preduzeća su problem, jer se prave se po troškovnoj strani, a kad krene realizacija, tek se tada vidi da nema dovoljno prihoda.
"Potrebno je bolje planiranje budžeta, a ne da pred kraj godine na sednici Upravnog odbora donesete rebalans koji to sve pokrije, na kraju nikom ništa, a ekonomija nam je sve gora", rekao je Sertić.
On je najavio da će u sredu će biti predstavljen zakon o javnim preduzećima, koji donosi promene i "utezanje" sistema.
"Javna preduzeća su imala lajt varijantu kontrole, a ovim zakonom ćemo obezbeditu da vlada svojom odlukom proglasi strateška preduzeća i da ih ozbiljno kontroliše", rekao je ministar privrede.
Sertić je rekao da će direktori imati veća ovlašćenja, imaće ciljeve a od njih će se tražiti rezultat.
"Pravićmo promene, a direktorima bi trebala snaga da mogu da ispune ciljeve. Izvršni odbor će biti definisan statutom firme, nema potrebe da vlada daje saglasnost, niti da se meša", rekao je ministar.
Sertić je rekao da će izbor direktora bitit strože definisan, a ljudi koji sede u izvršnim i upravnim odborima biće licencirani, "a ne da tamo sede, jer primaju apanažu".
Svako ko je član IO ili UO, moraće da zna dokumentaciju i papire i da učestuvujete u tome, poručio je Sertić.
Vučković: Bez sređivanja JP, nema ni sređenih javnih finansija
Najveći propust u ekonomskoj politici Srbije za sada je nedovoljan napredak u sređivanju stanja u državnim preduzecima, ocenio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković istakavši da nema sređvianja javnh finansija bez prethodnog rešavanja problema u tim preduzećima.
Sređivanje javnih finansija, međutim, rekao je Vučković, ne treba banalizovati i svoditi na štednju i otpuštanja.
Vučković je rekao da Fiskalni savet uvek sagledava širinu problema i ne bavi se samo smanjivanjem plata i penzija i otpustaanja kako to, kako je rekao, neki medii vole da predstavljaju.
U ovoj godini je, prema Vučkoviću, nešto i urađeno sa preduzećima u restrukturiranju. Kada je reč o 17 strateških firmi od kojih će desetak u narednoj godini da ostane, Vučković savetuje oprez, te poručuje da bi i za tih 10-tak trebalo naći rešenje kako bi taj proces bio završen.
Napominjući da na tome još treba dosta da se radi, Vučković je napomenuo da obeshrabruje najava da će neka od tih preduzeća i ubuduće ostati na državnim jaslama.
“Imamo velike probleme, šanse su prokockane i nemamo luksuz da mnoga preduzeća preživljavaju na račun poreskih obveznika”, kaže Vučković koji srž problema vidi u rudniku Resavica, Železnicama Srbije, Srbijagasu i EPS-u.
Vučković tvrdi i da stvari mogu da izgledaju dobro na površini, odnosno da jedna godina, kao ova, bude zaokružena bez dodatnog budzetskog novca za neku od tih firmi, ali problemi se, kaže, time ne rešavaju. Kao primer je naveo Hemijski kompleks, Železaru Smederevo i RTB Bor.
Vučković je ukazao i na obavezu da javna preduzeća moraju od svojih prihoda vraćaju novac u budžet, ali i da investiraju, što je gotovo uvek isto ili manji iznos od onog koji se vraća u državnu kasu.
A trebalo bi da bude drugačije, ukazao je Vučković.
Ćulibrk: Džaba smo radili, ako izostane reforma JP
Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je ukazao da rok za privatizaciju preostalih 17 strateških preduzeća ističe 31. maja naredne godine, te izrazio očekivanje da taj datum neće biti menjan, jer cenu toga plaćaju poreski obveznici.
Veruje da će do tada reforma javnih preduzeća biti završena jer, kako kaže, u suprotnom će i ostale reforme biti uzaludne.
“Ove godine je deficit smanjen za 600 miliona evra, ali džaba ako su javna preduzeća napravila isto toliki gubitak. I ne samo javna, nego i propala državna i društvena kojima je poništena privatizacija, pa se sada ne zna šta će s njima da se radi”, rekao je Ćulibrk novinarima nakon okruglog stola.
Ćulibrk je ukazao da svaka promena roka za privatizaciju preostalih firmi državu košta oko 700 miliona evra, a to ne plaća država nego poreski obveznici.
"Ako pogledate, ima oko 1,7 miliona zaposlenih, a trošak za svakoga od njih je oko 400 evra godišnje. Kad bi im rekli da toliko plaćaju za veštačko održavanje u životu ovih preduzeća, pitanje je dana kada će morati nešto da se reši”, naveo je Ćulibrk i poručio da je produžavanje te agonije besmisleno.
Stoga očekuje "podvlačenje crte" u narednoj godini.
Ne zna kaže, u čemu je problem kada je Vlada Srbije do sada već, kako je rekao, imala hrabrosti da se zameri većem broju ljudi smanjivanjem plata i penzija.
“Ako je mogla država da se zameri penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru kojih ima oko 2,5 miliona, a kojima je smanjeno primanje, što nije mogla da se zameri i zaposlenima u tim preduzećima kojih ima nekoliko desetina hiljada”, rekao je Ćulibrk Tanjugu.
On je izrazio uverenje da neki zaposlenu u javnim preduzećima žive “kao bubrezi u loju” i naveo primer Srbijagasa koji je prošlu godinu završio sa gubitkom od 45 miljardi dinara, a plate u tom preduzeću su veće za 65 odsto od proseka u Srbiji.
“I kad se upitate o čemu se tu radi, nikome nije jasno. Ali neke stvari moraju da počnu da se rešavaju, jer će se sve sruši. Džaba vi izbacujete vodu iz čamca ako se javljaju nove rupe”, rekao je on.
Ćulibrk je poručio da bi već u 2016. trebalo zaustaviti praksu da se javnim preduzećima pripajaju firme koje nemaju veze s njihovim osnovnim biznisom.
“Ne treba Srbijagas da se bavi proizvodnjom pilića, stakla i da usisava u sebe sva ona preduzeća koja nisu mogla da plate račune za isporučeni gas. Ako nema novca za gas - onda nema ni gasa. Žao mi je, ako je nešto jako važno za državu, mora za to da opredeli sredstva za to preduzeće”, izričit je ovaj ekonomski analitičar.
Ilustrujući situaciju u Srbijagasu, on je podsetio da je na jednom od Biznis foruma na kopaoniku i direktor Dušan Bajatović za sebe rekao: “ja sam najveći državni tajkun”, jer je u sastavu Srbijagasa u to vreme poslovalo 10-15 kompanija.
Upitan da komentariše opsku ministra privrede Željka Sertića da je u nekim preduzećima veći broj zaposlenih u administraciji nego u proizvodnji, on je rekao da bi morao da se racionalizuje broj zaposlenih u administraciji.
“Ne znam tačne podatke, ali mogu sve što imam da stavim na opkladu da u EPS-u imate manjak montera, da ih nema dovoljno da izađu na teren, a da imate ljude po kancelariji koji se ujutru tuku za stolicu i nemaju gde da sednu. A to mora da se zaustavi inače će ceo EPS da propadne. U svetu su takve kompanije profitabilne”, naglasio je on.
MILAN CULIBRK, MILAN KRKOBABIC, MARKO CADEZ, ZELJKO SERTIC
