Izvor: Danas, 14.Dec.2014, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna i ostala preduzeća
KOJE RESTRUKTURIRANJE: Prošle nedelje smo se opet bavili javnim preduzećima. Mi koji smo se novinarstvom bavili i, da ne idem dalje, 2000. godine znamo koji je to put da se sa tom pričom počinje ispočetka. Evo, kad se iz MMF-a vratio u Srbiju, Kori Udovički je bila savetnica Bože Đelića zadužena za javna preduzeća, a koji mesec kasnije decembra 2001. godine postala je članica Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća.
Pretpostavljam da nam je taj termin i plan skovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << MMF, tek otad ti se mi restrukturiramo sve u 16. Pravo da vam kažem ja pojma nemam šta to treba da znači „restrukturiranje javnih preduzeća“, ali imam jedno tri asocijacije na taj proces: prva je razbijanje javnih preduzeća, više ne mogu da popamtim ko se tu od koga odvaja, a ko sa kim spaja, a naročito ne mogu da pojmim zašto; druga mi je asocijacija da se javna preduzeća stalno depolitizuju, a da su pod političkom kapom sve više i više i to na sve primitivniji način; treća mi je asocijacija da se broj zaposlenih u javnim preduzećima stalno kao smanjuje, a u stvari stalno raste... Četvrto i za mene gotovo najspornije je sledeće: kad god naumi da prodaje Telekom (a prodavali smo ga i nanovo kupovali više puta od 1996-1997), država nas uverava kako Telekom nema sredstava za investicije pa ne može da drži korak sa svetskom konkurencijom. Kad se obruše na EPS, stručnjaci nas podsećaju da EPS od Đerdapa nije sagradio nijedan značajniji infrastrukturni objekat za proizvodnju struje. E, šta meni tu nije jasno. EPS je nedavno saopštio da će 70 odsto svoje dobiti prebaciti budžetu Republike Srbije. Budžet polaže pravo i na najmanje 50 odsto dobiti i drugih javnih preduzeća, ali i na deo dobiti državnih preduzeća u kojima ima udeo. Kako verujem da su preduzeća u nekim specifičnim oblastima javna (ili državna) pre svega zato da bi se građanima u osetljivim oblastima obezbedila sigurnost snabdevanja (strujom, vodom, vezama...), a ne da bi država prioritetno na njima zaradila - ne razumem zašto EPS i Telekom svoju dobit celu ne usmeravaju u sopstvene investicije umesto u budžet. Ako zbog investicionih slabosti moramo da ih prodajemo. Zar nam to ne bi bilo u interesu?
SAMO NE OVAKVO RESTRUKTURIRANJE: Čitam istupanja ministra privrede Željka Sertića iz poslednjih nekoliko dana. A koja se tiču onih petstotinjak društvenih preduzeća koja nisu privatizovana. Prvo, polovina svakog govora ministra tiče se onoga što je (loše) bilo pre nego što je njegova stranka došla na vlast. Čim taj ministar ili bilo koji drugi počne da se vraća na ono što je bilo i što se više vratiti u pređašnje stanje ne da, jasno mi je da mnogo od onoga što će tek biti neću čuti. Jedna od najčudnijih stvari koja se događa sa delom tih neprivatizovanih preduzeća, onim delom koji je, kao javna preduzeća, u večitom restrukturiranju je sledeća: jedan dobar deo tih preduzeća u stvari više na tržištu ne postoje (u njihovim dosijeima na sajtu Agencije za privatizaciju često piše: ne bavi se više svojom delatnošću), a iznenađujući broj njih ima, zvanično, nijednog, jednog ili nekoliko zaposlenih. Zašto država troši pare, na primer, na poverenika kapitala u tim preduzećima? Da bi, kao, taj poverenik zaštitio društvenu imovinu. Ali, znam i za preduzeća koja od imovine nemaju ni kancelarijski materijal, pa opet imaju poverenika? Sad nam je ministar Sertić „otkrio“ da od 500 neprivatizovanih društvenih preduzeća 170 praktično ne obavlja svoju delatnost, a 80 nema zaposlenih. Pa šta? To smo mi znali i ranije. I tako taj podatak iščeprkaju novinari, kad ga iščeprkaju novinari dokopaju ga se, po pravilu, opozicioni političari, pa kad opozicioni političari postanu vladini političari, onda ove stare paradokse otkrivaju neki novi novinari... i tako se srećno vrtimo u krugu večnog srećnog restrukturiranja.
Gužva oko propasti gradnje gasovoda Južni tok spasila je ministra Sertića velikog blama: prošlo je manje-više nezapaženo otkriće Saše Radulovića da je onaj impozantni broj pisama zainteresovanosti za neprivatizovana preduzeća dobrim delom - prevara. Izvinite. Još se u krugovima investitora priča i da su neki biznismeni zamoljeni da šalju pisma zainteresovanosti za što veći broj preduzeća, kako bi se, valjda, ostavio utisak kako svi hrle da ulože svoje pare u naprednjačku Srbiju.
P. S. Aleksandar Vučić je izgleda spoznao da je između apsolutne vlasti i apsolutne odgovornosti korisno napraviti razliku. Pa je svuda sa sobom počeo da vodi Tomislava Nikolića - u Obrenovac, na sednicu Vlade. Poplave, Šešelj, Južni tok - mnogo je to za jednu glavu i jednu godinu.
