Izvor: B92, 22.Jun.2012, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jatak i general Vojne bezbednosti
Beograd -- Pred Tužilaštvom za ratne zločine u toku je postupak protiv 13 lica zbog pomaganja Ratku Mladiću i Stojanu Župljaninu. Među njima pripadnik Vojne bezbednosti.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je na današnjoj konferenciji za novinare da su potpuno razotriveni kretanje i sve osobe koje su bile u kontaktu sa haškim beguncima Ratkom Mladićem, Stojanom Župljaninom, Goranom Hadžićem i Radovanom Karadžićem.
"U toku je krivični postupak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protiv 13 osoba osumnjičenih da su učestovale u pomaganju i skrivanju haških begunaca", rekao je Vukčević i istakao da će biti saslušan i bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović, iako Tužilaštvo nema dovoljno materijala za pokretanje krivičnog postupka.
Od 13 osumnjičenih, šest osoba je okrivljeno za skrivanje Mladića, a sedam za pomaganje Župljaninu, od kojih su dvoje osumnjičenih bili na visokim funkcijama na lokalnim nivou, kazao je tužilac.
Vukčević je naveo da Tužilaštvo pozudano zna da je bivšem direktoru BIA iz Republike Srpske poslat kontakt koji je znao za 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao, ali da Tužilaštvo nema dovoljno materijala da bi protiv Bulatovića započeo krivični postupak.
"U svakom slučaju Rade Bulatović će biti saslušan. Pozvaćemo ga u svojstvu građanina da nam objasni neke stvari", istakao je Vukčević.
"Bulatović je naložio da se uhapsi grupa Jova Đoga i Stanka Ristić (kasnije optužena za pomaganje u skrivanju Mladića), a nije čekao da ga odvedu do Mladića, čime je dao znak Mladiću da je cela mreža njegovih jataka otkrivena", naveo je Vukčević.
Demokratska stranka Srbije saopštila je potom da je bivši direktor BIA Rade Bulatović uvek radio striktno po slovu zakona i da stoga ne može postojati nijedan dokaz koji bi govorio suprotno.
Tužilac je rekao da je bilo propusta u otkrivanju Ratka Mladića i najavio da će to biti ispitano.
On je kazao da se Mladić posle hapšenja Slobodana Miloševića, marta 2001. godine, skrivao u vojnim objektima do donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, uz znanje tadašnjeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića koji bi "takođe bio procesuiran da nije u Hagu".
Vukčević je istakao da je Mladiću pre napuštanja vojnih objekata podršku pružio i general u penziji i visoki funkcioner vojne obaveštajne službe, ali je odbio da kaže da li je reč o načelniku vojne bezbednosti u vreme vlade Vojislava Koštunice Aci Tomiću, koji se u javnosti najčešće dovodio u vezu sa skrivanjem pojednih haških optuženika, a svedočio je i na suđenju protiv grupe optužene da je skrivala Ratka Mladića.
Kako je naveo, Mladić se potom uz pomoć mreže saradnika iz Vojske RS, koje su predvodili Đogo i Ristić, skrivao na 11 lokacija u Beogradu a zatim u Sremskoj Mitrovici.
Tužilaštvo Haškog tribunala upoznato je sa izjavama srpskog tužioca za ratne zločine o jatacima haških optuženika, ali očekuje da informacije o tome dobije direktno iz kancelarije Vladimira Vukčevića, izjavio je portparol tužilaštva u Hagu Frederik Svinen.
Vukčević je, između ostalog, rekao da je "jedna bliska i veoma poznata saradnica Karle del Ponte obavestila uglednog beogradskog advokata o tome da se Goran Hadžić nalazi na optužnici, a on je pozvao Hadžića u restoran hotela 'Metropol' i ponudio mu svoje usluge pred Tribunalom".
Svinen je rekao da je ta informacija nešto o čemu bi tužilaštvo Tribunala tek trebalo da razgovara sa Vukcćevićem.
"Pratimo situaciju. Primili smo k znanju današnje izjave i čekamo informacije iz kancelarije tužioca", istakao je on u telefonskoj izjavi Tanjugu.
Svinen je napomenuo da kancelarija Serža Bramerca ohrabruje srpske vlasti da istraže slučajeve onih koji su pomagali haškim otpuženicima i to ne samo Ratku Mladiću i Stojanu Župljaninu već i drugima poput Gorana Hadžića i Radovana Karadžića.
Mladić bio na dohvat ruke
Posle hapšenja Đoga i Ristića 2006. godine, Mladića je preuzela rodbina njegove supruge u prebacila ga u selo pored Beograda.
Nadležni organi pretresli su objekte u blizini mesta gde se Mladić skrivao, u okolini Beograda, ali je taj pretres izvršen neprofesionalno i traljavo. Mladić im je bio na dohvat ruke, na svega 200 metara", rekao je Vukčević.
On je naveo da su pretresene dve od tri kuće, a da organi bezbednosti nisu mogli da udju u treću kuću u kojoj se skrivao Mladić "jer vlasnik nije bio tu". Mladić je, kako je naveo, potom autobusom otišao u Lazarevo gde se skrivao narednih pet godina, do hapšenja.
Vukčević je potvrdio da je Mladić tokom skrivanja doživeo dva lakša moždana udara.
Tužlac je kazao da su Radovanu Karadžiću pomagali članovi njegove najuže familije koji se ne mogu procesuirati.
Po saznanjima Tužilaštva, određeni broj ljudi je imao saznanja ko je doktor Dragan Dabić, ali da nema dokaza da su oni učestovali u pomaganju skrivanja Karadžića.
Vukčević je pokazao crtež pokojnog pisca Mome Kapora na kojem je lik veoma sličan doktoru Dabiću i koji se nalazi u Kaporovoj knjizi za decu "Ima čuda nema čuda".
Hadžiću dojavljeno i iz Haškog tribunala
Tužilaštvo je potvrdilo i osmogodišnje medijske izveštaje da je ključni signal Goranu Hadžiću da pobegne stigao iz tadašnjeg saveznog Ministarstva inostranih poslova i to iz kabineta generalnog sekretara. Tajna optužnica protiv Hadžića stigla je u to ministarstvo 13. jula 2004. godine.
Kasno popodne tim Haškog tribunala koji je nazdirao Hadžićevu kuću video ga je u dvorištu, kako se javlja na telefon, užurbano ulazi u kuću, izlazi posle nekoliko minuta, ulazi u automobil koji je u međuvremenu stigao i nestaje u nepoznatom pravcu. Krio se sve do 20. jula prošle godine, kada je uhapšen na Fruškoj gori.
Međutim, u tužilaštvu kažu da je ovo bila samo jedna od tri dojave Hadžiću, a da je prva stigla sa najneverovatnijeg mesta – iz Haškog tužilaštva.
"Informacija da je on na optužnici procurela je iz Haškog tribunala. Jedna bliska i veoma poznata saradnica tadašnje tužiteljke Karle del Ponte obavestila je uglednog beogradskog advokata o podizanju optužnice protiv Hadžića. Advokat je pozvao Hadžića i ponudio mu da ga zastupa pred Haškim tribunalom", kazao je tužilac.
On je rekao da je drugi momenat upozorenja izjava visokog srpskog zvaničnika o tome ko bi mogao da bude na optužnici, a treći je činjenica da je Hadžić video da ga snimaju i otkrio je kameru ispred svoje kuće.
Vukčević je naveo da presudan momenat za Hadžićevo bekstvo bio telefonski poziv iz Ministarstva spoljnih poslova kojim je Hadžićeva
majka obaveštena o podizanju optužnice.
Tužilac je odbio da navede imena službenika ministarstva, advokata i službenice Haškog tribunala jer bi time, kako je rekao, prekršio pretpostavku nevinosti.
Bulatović upozorio Župljanina?
Upitan zbog čega je onda pomenuo ime Radeta Bulatovića, Vukčević je odgovorio da Bulatović nije osumnjičen.
Za Stojana Župljanina Vukčević je rekao da je imao najorganizovaniju mrežu pomagača od kojih je procesuirano šest a sada još četiri osobe. Njegov šifrarnik je ključni element naše istrage, a to je akcija u Nišu, kada mu je dojavljeno da se ne vraća kući, kazao je tužilac.
Vukčević je naveo da je Rade Bulatović šifrarnik o skrivanju Župljanina, po rečima, jednog svedoka, dobio godinu dana pre njegovog hapšenja. Uz analizu koje je Tužilaštvo, nakon dobijanja šifrarnika, moglo se pretpostaviti gde će se Župljanin skrivati i tako je uhapšen, kazao
je on.
Vukčević je rekao da je lično dao Radetu Bulatoviću informaciju o lokaciji gde se skriva Župljanin. "Akcija je počela dva sata kasnije i pretpostavljam da mu je prethodno neko javio da pobegne ili da se ne vraća kući, jer smo našli uključen kompjuter i lonče za kafu na
ringli, kao i šifrarnik", kazao je tužilac.
Vukčević zamenik Bruno Vekarić rekao je da je razotkrivanje pomagača samostalna akcija tužilaštva jer je svima u interesu da se "okonča haška priča".
Grupa od 10 optuženih za skrivanje Mladića oslobodjena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 10. decembra 2010. godine, ali je Apelacioni sud u Beogradu usvojio žalbu tužilaštva, ukinuo tu presudu i naložio ponovljeno sudjenje, koje je počelo 21. decembra 2011.
godine.
Optuženi su Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Janjušević, Bojan Vasković, Marko Lugonja i Blagoje Govedarica.
Stojan Župljanin uhapšen je 11. juna 2008. u Pančevu, Radovan Karadžić 23. jula 2008, Ratko Mladić 26. maja 2011. u selu Lazarevo
kod Zrenjanina, a Goran Hadžić 20. jula 2011. godine.
