Izvor: Southeast European Times, 07.Okt.2013, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jaka kulturna saradnja Makedonije i Turske

Vlada i građani učestvuju u nizu aktivnosti i projekata posvećenih turskoj i makedonskoj kulturi.

07/10/2013

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 7.10.2013.

Makedonija i Turska sprovode nekoliko kulturnih projekata i aktivnosti kojima se produbljuju odnosi između dve zemlje i naroda.

Nedavno su turske opštine Adalar i Karšijaka poklonile makedonskom gradu Velesu novi centralni park.

„Oni su dali taj poklon >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Velesu povodom obeležavanja makedonsko-turskog bratstva. S obzirom na povezanost oca moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka sa Makedonijom, postavićemo spomenik Ataturku u ovom parku“, rekao je gradonačelnik Velesa Slavčo Kadijev za SETimes.

Oko 3.000 stanovnika Karšijake potiče iz Velesa i oni su -- zajedno sa Adalarom -- pokrenuli bratimljenje sa Velesom 2011. godine.

Kadijev kaže da je grad uložio velike napore da podrži kulturne aktivnosti turske zajednice u Makedoniji.

„Kulturni program opštine Veles uključuje 'Dane posvećene Kemalu Ataturku', koje organizuje udruženje građana Jani Hajat“, rekao je on.

Pored toga, u Istanbulu postoji udruženje građana Kupurlu -- što je staro ime Velesa -- koje održava bliske odnose sa Udruženjem Jeni Hajat.

Folklorne grupe iz Velesa i Karšijake posećuju se uzajamno na godišnjim folklornim festivalima.

Makedonija i Turska uredile su svoje odnose u kulturi bilateralnim sporazumima, kao i protokolom o saradnji na polju kulture koji se potpisuje svake tri godine, od 1995. godine.

„Ministarstvo kulture u svojim godišnjim programima redovno podržava projekte produbljivanja saradnje sa Republikom Turskom“, rekla je makedonska ministarka kulture Elizabeta Kančeska-Milevska za SETimes.

Ministarstvo i nacionalni centar za konzervaciju završavaju renoviranje Ataturkove porodične kuće u Kodžadžiku u blizini Debra, a projekat delimično finansira turska Agencija za saradnju i razvoj.

„Rekonstrukcija je obavljena na osnovu stare fotografije u posedu poslednje žive potomkinje porodice Ataturk, žene koja živi u Debru“, rekla je Đurđica Lekovska, konzervatorka Nacionalnog centra za konzervaciju, u izjavi za SETimes.

Lekovska je dodala da su dva objekta, koji se nalaze jedan pored drugog, obnovljena na originalnim temeljima -- jedan pripada Ataturkovom ocu Aliju Rizi, a drugi je porodična kuća.

„U porodičnoj kući biće izložena istorija Kodžadžika, gde je Ataturk rođen, zajedno sa sekcijom u kojoj su predstavljeni njegovi preci. Ataturk će biti predstavljen kao vojnik i državnik“, rekla je Lekovska said.

Grad Bitolj je pretvorio Mektebi Askeri Adadi, vojnu srednju školu u kojoj se školovao Ataturk, u Institut i muzej Bitolja. Makedonija i Turska su se 1998. godine dogovorile da investiraju u stvaranje prostora od 120 kvadratnih metara za Ataturkovu memorijalnu prostoriju u muzeju i postavljanje Ataturkove statue u njoj.

Prve muzejske prezentacije datiraju iz 1978. godine, uz izložbu fotografija, dokumenata i faksimila koji govore o Ataturkovom životu i aktivnostima, ali je u poslednje vreme interesovanje sve veće, kaže Ljiljana Hristovska, direktorka Instituta i muzeja u Bitolju.

„Broj turskih posetilaca porastao je 30 odsto godišnje u poslednjih nekoliko godina“, rekla je Hristovska za SETimes.

Makedonija i Turska u poslednje vreme planiraju i da razmene kulturne centre.

„Potpisan je sporazum o uspostavljanju kulturnih centara i preciziranju njihovih aktivnosti, što je rezultat mnoštva aktivnosti u obe zemlje, koje su produbile i unapredile bilateralne odnose. Sporazum se trenutno ratifikuje u makedonskom parlamentu“, kaže Kančeska Milevska.

Pored toga, makedonska vlada je osmislila nekoliko projekata kojima se promovišu kulturne vrednosti njene turske manjine, kaže ona.

„Jednim od njih predviđena je izgradnja novog turskog pozorišta, prvog za tursku zajednicu u Makedoniji. Projekat će početi 2014. Još jedan projekat je izrada antologije savremene turske poezije.“

U toku su zajednički projekti kojima se štiti kulturno nasleđe, a posebno spomenici iz doba Otomanskog carstva.

Makedonci, a posebno Turci, kažu da se unapred raduju svim kulturnim aktivnostima, ali naročito otvaranju Ataturkove kuće.

„Ataturkova ličnost je duboko usađena u kolektivno sećanje i generacije se identifikuju sa tim periodom svoje istorije“, kaže Sabaetin Sezair, nastavnik iz Kodžadžika, u izjavi za SETimes.

Šta Makedonija i Turska mogu da učine da dodatno prodube svoje odnose na polju kulture? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...