Izvor: Politika, 20.Okt.2010, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JUBILEJ PRE JUBILEJA (1976 – 1980)
Aleksandar Živković se potom povlači iz prve linije fronta. Uspesi koje je postigao sa festivalom osokolili su ga da oproba sreću u inostranstvu – postao je pravi džez impresario, poput Džordža Vina, ili Normana Grenca, preselio se u London, potom u Francusku, radio je sa legendama džeza, roka i klasične muzike. Nasleđuje ga Saša Radojčić, beogradski džez pijanista i muzički urednik u Domu omladine. Značajnu ulogu tih godina igra novi direktor Doma omladine Zoran Milošević, veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljubitelj džeza. Tokom njegovog mandata počinje sa radom džez klub, kao jedina stalna oaza džeza u gradu, u kom su se održavali džem sešni beogradskih muzičara, ili su se preslušavale ploče, koje bi donosili i sami posetioci. Klub će u narednim godinama postati mesto rađanja nekih od najuspešnijih kombo sastava kod nas, kao i odskočna daska za domaće džez talente.
Reagujući na činjenicu da su honorari vodećih svetskih džezera rasli, a ekonomija u zemlji bila sve klimavija, 1976. godine broj dana se smanjuje sa 4 na 3 (vikend), a broj učesnika pada sa 10 na 8, i taj broj se održava do 1978., sa po četiri američka sastava/izvođača i isto toliko neameričkih/evropskih/domaćih učesnika. U prvim teškim godinama za džez, kada su pank i njuvejv s jedne, a disko muzika s druge strane lako kupovali novu generaciju ljubitelja muzike, trebalo je puno strpljenja i hrabrosti da se pritisak izdrži i sačuva publika za muziku koja je polako prelazila na medijsku marginu.
Izbor američkih džez umetnika nastavlja niz započet Newportima, popunjavajući listu slavnih džezera koji su posetili Beograd. Jedno ime je uvek iz bluz sveta (1976 – Madi Voters, 1977 – Odeta, 1978 – Albert King, 1979 – Memfis Slim). Pogled na evropski džez ostvaren je gostovanjima sastava iz Poljske, Mađarske, SSSR, Zapadne Nemačke i Austrije. Irakere (Kuba), Yatra Jazz Sextet (Indija) i Tania Maria Trio (Brazil) širili su vidike ka egzotičnim svetovima. Na svakom festivalu predstavlja se i po jedan domaći veliki orkestar, poštujući, koliko je moguće, u ono vreme praktikovan tzv. republički ključ (1976 – Ljubljana, 1977 – Simfonijski orkestar RTB, 1978 – Beograd, 1979 – Zagreb, 1980 – Beograd, 1981 – Novi sad). „Beogradski džez festival“, objašnjavao je Dr Aleksandar Gostuški, „karakteriše bogatstvo raznih ideja, raznih pravaca i različitih orijentacija, koje se sublimišu u asimilaciji evropske muzičke nauke i vanevropske spontanosti... predstavlja(jući) publici različite ansamble iz svih krajeva sveta kako bi pokazao da jedan jedinstveni muzički jezik može ipak imati i svoje posebne varijante.“
Funkciju kataloga 1976. i 1977. godine imaju Beogradske džez novine – osam strana u formatu/dizajnu dnevnog lista, sa biografijama umetnika, zanimljivostima/vestima iz muzičkog sveta, džez dnevnikom, pismima čitalaca, humoreskama Jovana Hadži-Kostića i ukrštenim rečima, koje je pratio naslov: „Ako vam je dosadno na koncertu“! Urednik novina bio je poznati beogradski radijski disk džokej Nikola Nešković. U uvodniku iz 1976. godine Gostuški je zapisao: „Tamo negde, posle godine 2000. nekakav istoričar opisivaće između ostalog muzički život našeg vremena. Njemu će, razume se, biti sve jasno, naročito ono što je nama, u ovom trenutku, delimično, ili potpuno nejasno... rekao bih da on mora doneti sledeći zaključak: džez muzika je dominantna umetnost dvadesetog veka.“
Apsolutni šampion izdanja iz 1976. godine bio je pijanista Bil Evans (Bill Evans), dužnik Beograđana iz 1970. godine, čiji je nastup: „bio je susret sa bogatstvom harmonija i akorda i ritmičkom imaginativnošću nezabeleženom na ovom festivalu. Od prvog do poslednjeg akorda iz njegove muzike zračila je neka dubina u koju je teško proniknuti.“ (Ljubomir Vučković, Džuboks). Sledeće godine trijumfovao je Fredi Habard (Freddie Hubbard), vraćajući se na bis „ravno četiri puta“ (Saša Gajović, Džuboks). Potom je spakovao trubu i otišao u Dom omladine, da dočeka jutro na džem sešnu. Ni to nije bilo dovoljno – na zahtev publike dogovoren je još jedan koncert u Beogradu, odmah posle zvaničnog završetka festivala – pred prepunom Velikom dvoranom Doma omladine.
Umesto klasičnog programa 1978. godine, organizator je u saradnji sa PGP RTB pripremio distribuciju džez albuma, pri čemu bi u jednom džepu bile vinilne ploče, a u drugom džepu bilten festivala, sa programskim i drugim informacijama. 1979. godine je program dizajniran kao niz od četiri pisma, adresiranih „Zaljubljenicima džeza – Dom sindikata – 11000 Beograd“, uz poštanske marke sa likovima Lajonela Hemptona (Lionel Hampton) i Čika Korije (Chick Corea), etiketu „Par Jazz Mail – R1979“ i ručno pisani komentar u uglu: „Unutra su 4 pisma. Čitajte ih odvojeno i nemojte žuriti unapred da saznate šta Vam pišemo.“ „Pisma“ su se sastojala od osnovnih podataka o učesnicima, ali i unapred ispisanih utisaka („komentari su sjajni“, „bilo je fantastično“, „poneli su dvoranu“...). Dizajner Milan Tasić otišao je toliko daleko da su pisma kucana pisaćom mašinom vrvela od štamparskih grešaka, koje su kasnije ispravljane olovkom. Slatko. Džezerski. A anonimni autor teksta počeo je prvo pismo rečima: „Dragi zaljubljenici džez-a... verujemo da će i vas iznenaditi podatak da je ovo već deseti po redu Beogradski džez festival, koji je svoj život započeo kao gostovanje dela učesnika Newport Jazz Festival-a u Beogradu.“ Zaista, ne treba sumnjati da su mnogi bili iznenađeni objavom jubilarnog festivala! Osim što bi lako mogli da prebroje godine od 1971., takođe su mnogi imali sačuvane programe i novinske reportaže, pa su mogli da vide da je npr. u programu iz 1976. pisalo „godina VI“, ili da je na panou iza muzičara 1977. pisalo „7. Beogradski džez festival“. Najsmešnije tek sledi – ako su se organizatori 1979. zabrojali, kako nikom, ama baš nikom, nije palo na pamet da to kasnije ispravi, nego je novo brojanje uredno nastavljeno sve do 1990.?
Kada je Dom omladine Beograd dobio 2005. godine zeleno svetlo da ponovo pokrene festival, ova greška je morala da bude ispravljena, pa je tako održano dva izdanja 21. Beogradskog džez festivala. Apsurdnu situaciju organizator „drugog“ 21. festivala je prevazišao nazivajući ga neformalno „nultim-obnovljenim“. Razmišljajući kako je moglo da dođe do takvog propusta, jedna logična pretpostavka bila je da je nekom u organizaciji izdanja iz 1979. palo na pamet da bi, ukoliko bi proglasio jubilej, možda obezbedio dodatna sredstva SIZ kulture Beograda i veći broj komercijalnih sponzora. Druga, šaljiva verzija je da je sa ranije pripremljenog festivalskog panoa otpalo rimsko I, u oznaci IX. Šta god bio razlog, nikad ga nećemo saznati.
Izdanje iz 1979. godine dobro pamti Stjepko Gut, tada mladi perspektivni trubač duge žute kose sa beogradske džez scene. Na džem sešnu je tako rasturio trubu, da ga je u svlačionicu pozvao lično Lajonel Hempton da mu predloži da se priključi njegovom All Stars Bandu. U beogradskoj štampi je ubrzo osvanuo naslov „Hampton zove Guta“ – čime je festival možda prvi put neposredno učestvovao u svetskoj promociji nekog domaćeg muzičara.
Naspram dominatnih pohvala šire javnosti tih godina su se u medijima prvi put pojavili umereniji tonovi nekih kritičara, upućeni na adresu festivala, muzičara, i džez javnosti. Kritičar Džuboksa Dušan Latković je još 1978. godine primetio da konstrukcije poput beogradska kultura džez muzike i beogradska tradicija džez muzike „pripadaju kategoriji takozvanih sezonskih lepih reči“, zahvaljujući neposrednim povodima, poput Beogradskog džez festivala. U istom tekstu autor konstatuje da je „dve stotine vrhunskih muzičara najmanje prodefilovalo kroz Beograd (misli na festival, naravno), održalo desetine koncerata, i pružilo materijal za stotinu časova TV programa. U ovom trenutku, međutim, ne postoji više ništa od sveg tog materijala, bačen je, uništen, izbrisan kao nevažan.“ Još 1978.! Godinu dana kasnije, u istom časopisu se Slobodan Trbojević žali na slabu organizaciju, ali stiže i da primeti da će festival ostati upamćen po jam sessionu nezaboravne postave u Dansing dvorani Doma omladine: gitarista Džon Meklaflin (John McLaughlin), trubač Fredi Habard, bubnjar Bili Kobam (Billy Cobham), klavijaturista Beri Goldberg (Barry Goldberg) i basista Lari Hlejn (Larry Hlein). Otkud oni? Pa, koncert Meklaflina i njegovih prijatelja (pored Kobama i Goldberga još i Džek Brus) u hali Pinki poklopio se sa poslednjom večeri festivala (nastup Lajonela Hemptona). Momci su stigli u Beograd dan ranije, pitali gde je najbolja žurka u gradu pa, kako bi napisao Trbojević: „eto ih na džem sešnu“! Ovaj mali primer pokazuje koliko su ta kasna noćna druženja u DOB-u svima bila više od igre...
Sledeće izdanje (1980) ostaće upamćeno po dva legendarna momenta koja će svedoci prepričavati godinama kasnije. Festival su otvorili Weather Report, 31. oktobra 1980. godine, u tom trenutku najpopularniji džez band na svetu, pa je za dvoranu ponovo izabrana hala Pionir – ne treba sumnjati da su veliki majstori uspeli da pobede neakustičnost dvorane. „Snaga, lepota i ukus“, reči su kojima je njihovu nezaboravnu svirku u Džuboksu opisao Dragan Kremer. Piter Erskin (Peter Erskine) i Robert Tomas Džunior (Robert Thomas Junior) su založili vreli ritam, Pastorijus je mahnito vozio po basu bez pragova, Džo Zavinul (Joe Zawinul) i Vejn Šorter (Wayne Shorter) su nas uvlačili u svet u kom je neopozivo izvršeno organsko spajanje džeza i roka, sa „world music“ ekstraktima deceniju pre nego što će ovaj termin ući u svakodnevnu upotrebu. TV Beograd nije bilo dozvoljeno da snima, već samo da direktno emituje magiju iz Pionira. Ipak, neko je ostao kod kuće i snimao, traka je obilazila svet, presnimavana ko-zna-koliko puta, da u eri interneta i digitalnih fajlova dočeka razmenu među brojnim fanovima putem brzih veza.
Druga epizoda pripada samom kraju koncerta Sonija Rolinsa (Sonny Rollins), tj. izvođenju bisa u Velikoj dvorani Doma sindikata i žestoko je bizarna. „Naime, Soni je raspalio ’Isn’t She Lovely’ Stivija Vondera (Stevie Wonder)“, zapisao je u izveštaju Dragan Kremer. „Taman kad se razmahnuo, ozvučenje je prestalo da radi. Obzirom da pre toga nije bilo nikakvih znakova kvara, a da je otkazivanje bilo sveobuhvatno, publika je s pravom pomislila da je neko namerno pritisnuo prekidač. No, majstor se nije dao zbuniti – valjda je i njemu bilo jasno da je to samo grubi način da nas isteraju iz dvorane – pa je nastavio kao da se ništa nije desilo, samo uz bubnjeve. Uz ovacije prisutnih i pljeskanje rukama, išao je iz kruga u krug improvizacija više od deset minuta, izazivajući oduševljenje svaki put kad bi otpočeo novu frazu... Slušali smo izuzetnog muzičara i još doživeli jedan od onih divnih trenutaka koji se dešavaju samo slučajno i posle pamte doživotno”.
Svedoci tvrde da je struju isključio neko od zaposlenih u Domu sindikata (radnik obezbeđenja, ili slično) kome se žurilo kući, uvidevši da je probijen planirani termin za koncert. Heroj socijalističkog rada postupao je po pravilu službe – džez se ovde ipak nije dovoljno primio za deset godina festivala.
----------------------------------------------
Beogradski Jazz Festival: 1976 - 1980
1976
Inamorata Quintet, Zbigniew Namyslowski Quartet (Poljska), Dr Vukan György Trio (Madjarska), Muddy Waters, Bill Evans Trio, Betty Carter & Trio, Plesni orkestar RTV Ljubljana, Gil Evans Band
1977
Duško Gojković i Simfonijski orkestar RTB, Nowi Singers (Poljska), Shelly Manne Quartet & Lee Konitz, Günter Lenz “Spring Time” (SR Nemačka), Sammy Price & Friends from Harlem & Odetta, Freddie Hubbard Quartet, Jazz orkestar Jermenske Narodne Republike (Jermenija), George Duke Band
1978
Jazz orkestar RTB, Dexter Gordon Quartet, Irakere (Kuba), Thad Jones – Mel Lewis Big Band, Neighbours (Austrija), Kvartet Toneta Janše, Albert King Blues Band, Nancy Wilson
1979
Plesni orkestar RTV Zagreb feat. Nada Knežević, Chick Corea & Gary Burton, Günter Lenz (SR Nemačka), European Jazz Consensus, Memphis Slim, Freddie Hubbard Quintet & Leon Thomas, Lionel Hampton All Star Band
1980
Weather Report, George Shearing, Yatra Jazz Sextet (Indija), Trumpets & Rhythm Unit (Duško Gojković, Petar Ugrin, Stjepko Gut, Ladislav Fidri, Nikola Mimo Mitrović, Borislav Roković, Krešimir Remeta, Ratko Divjak), Trio Saše Radojčića & Nada Knežević, Sonny Rollins Quartet, Tania Maria Trio (Brazil), Jazz orkestar RTB
Vojislav Pantić
objavljeno: 20/10/2010
