Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jan.2012, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz kukuruza blizu rekorda
BEOGRAD -
Iz Srbije je prošle godine izvezeno od 1,6 do 1,7 miliona tona kukuruza sa deviznim prilivom od oko 300 miliona evra, što je blizu rekorda kada je u pitanju količina i vrednost izvoza, izjavio je za Tanjug direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
Što se pšenice tiče, izvezli smo oko 400.000 tona što je bolje nego predhodne godine i 120.000 tona brašna što je nešto slabiji rezultat, rekao je Saković, dodajući da je vrednost izvoza pšenice oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 80 miliona evra, a brašna oko 45 miliona evra.
Saković je rekao da je Srbija prestala da bude uvoznik soje i da je već dve godine izvoznik.
"To još nisu preterano značajne količine, ali svakako nisu ni za potcenjivanje", rekao je on, napominjući da je prošle godine iz Srbije izvezeno 50.000 tona soje, a ove godine "imamo realne uslove da taj izvozni uspeh i ponovimo".
Saković je naveo da soja poseduje komparativne prednosti jer nije genetski modifikovana, a takva soja je tražena za ljudsku ishranu u celom svetu i dodao da za soju iz Srbije postoje i upiti iz Japana, i mada za sada nema izvoza zbog troškova otpreme, radi se na tome.
On je napomenuo da se površine soje u našoj zemlji nisu povećavale u dužem periodu i kreću se između 160.000 i 170.000 hektara.
Saković je dodao da sigurno ima prostora za njihovo povećanje, jer one nikada neće biti toliko velike da ugroze proizvodnju kukuruza i pšenice, ali da bi "par desetina hiljada hektara više pod sojom sasvim dobrodošlo ovoj zemlji".
On je podsetio da mi 'pokrivamo' sve velike kupce u svetu kada je reč o kukuruzu i on stiže do Japana, Južne Koreje, Vijetnama, a plasira se i na srednji i bliski Istok i deo EU - Španiju i Portugaliju koje su među većim kupcima.
Oko 15 odsto našeg ukupnog izvoza "ode" u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, dodao je Saković.
Srpska pšenica zbog manjih količina i određenih problema koje imamo sa kvalitetom na međunarodnom tržištu, uglavnom završava u zemljama okruženja - 60 do 70 odsto na tržištu CEFTE, a ostalo uglavnom u Africi, ukazao je on, napominjući da najveće količine naše soje završe u EU, pre svega Italiji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
