Izvor: Blic, 06.Mar.2011, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz dvostruko veći nego uvoz
Sombor - Zapadnobački okrug je jedan od retkih regiona koji u robnoj razmeni sa inostranstvom ostvaruje suficit. U prošloj godini izvoz je bio duplo veći od uvoza, a suficitu doprinosi nekoliko velikih firmi i sve više malih preduzeća koji se pojavljuju na inostranom tržištu.
Najznačajniji partner ovog regiona je Bosna i Hercegovina, a prvi put se kao zemlja u kojoj se prodaje značajan deo robe pojavljuje i Rusija.
U protekloj godini u robnoj razmeni sa inostranstvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privreda Zapadnobačkog okruga ostvarila je promet od 311 miliona evra. Četiri opštine tog okruga uvezle su robe za više od 104 miliona evra, dok je izvoz skoro 207 miliona evra.
- Zapadnobački okrug trgovinski suficit beleži poslednjih pet godina. Najviše se uvozi iz Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke, Hrvatske i Mađarske. Bosna je naš najznačajniji partner i u izvozu. Rusija se prvi put pojavljuje kao značajno izvozno tržište i sa tom zemljom ostvarujemo veliki suficit jer je izvoz oko 27 miliona, a uvoz 660.000 evra. U Rusiju najviše izvozi Fabrika akumulatora - kaže stručna saradnica u Regionalnoj privrednoj komori Sombor Vesela Savin.
Fabrika šećera Crvenka, Apatinska pivara i Fabrika akumulatora su kompanije koje najviše robe prodaju na inostranim tržištima.
- Moramo biti svesni da u izvoz nisu uključena sva preduzeća i preduzetnici. Zato je naš posao da svima omogućimo da robu plasiraju na strana tržišta. Šansa je poljoprivreda, ali ne samo u izvozu kukuruza ili pšenice već nam cilj mora biti izvoz finalnih poljoprivrednih proizvoda - kaže Tatjana Maglić, predsednica Regionalne privredne komore Sombora.
Jedna od firmi koja konzervirano povrće izvozi na tržište Evropske unije i zemlje iz okruženje je „Anona" iz Apatina. Ovo malo preduzeće ostvaruje zavidan izvoz i nema problema da proizvode proda u inostranstvu, ali ima problem u svojoj zemlji.
- Naša proizvodnja je jako skupa i teško možemo biti konkurentni izvoznicima iz drugih zemalja koji imaju razne državne podsticaje. U proizvodnji povrća za četiri-pet meseci vi morate uložiti u seme, proizvodnju i preradu i tek posle toga sledi prodaja robe. Znači, u kratkom vremenu treba da imate velika obrtna sredstva - kaže direktor „Anone" Nebojša Vejin.
Bankarski krediti su nepovoljni jer kamata je 12 do 13 odsto za devizno zaduženje, a za dinarsko i 18 odsto, za kredite Fonda za razvoj potrebne su veće garancije nego za bankarske.
Vejin: Naša proizvodnja skupa
- Mi za evrodizel za poljoprivrednu mehanizaciju plaćano 130 dinara po litru. Naravno da je u takvim uslovima naša proizvodnja skupa i ne možemo biti konkuretni recimo Poljacima kojima država pomaže na razne načine - kaže Nebojša Vejin.
