Izvor: Politika, 10.Apr.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izostale „nepristojne ponude”
Verujem da će moja selekcija popraviti stvari, te da će budućim selektorima obezbediti i pritiske i lobiranja, i bolji život i beneficirani radni staž
Igor Bojović, selektor ovogodišnjeg 58. Sterijinog pozorja koje će biti održano od 26. maja do 2. juna u Novom Sadu u takmičarsku selekciju Nacionalne drame i pozorišta uvrstio je devet, od ukupno 70 odgledanih predstava. Bojović je sačinio „raznoliku” selekciju koju odlikuju predstave raznorodnih poetika, a u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku” pokušao je da je „odbrani”.
Koji je zajednički imenitelj predstava koje ćemo gledati na 58. Pozorju?
Pored dve predstave koje se mogu tretirati kao novo čitanje klasike „Otelo” JDP i „Galeb” SNP sve ostale su rađene po domaćem dramskom tekstu, tako da sam, poštujući koncept Pozorja u selekciju uvrstio četiri praizvedbe: „Čarobnjak” Fedora Šilija, „Sunce tuđeg neba” Milovana Mračevića, „Grebanje ili kako se ubila moja baka” Tanje Šljivar i „Konstantin” Dejana Stojiljkovića, zatim drame naših autora koje se izvode u inostranstvu „Virus” Siniše Kovačevića u Jerevanu i „Gospođa ministarka” Branislava Nušića u Zagrebu, kao i delo koje pripada domaćoj dramskoj klasici „Zona Zamfirova” Stevana Sremca.
Primećen je veliki broj predstava po Nušićevim komadima. Ipak, izostao je blok posvećen ovom komediografu. Zašto?
Početkom ove, u poslednjih nekoliko godina najteže i najturbulentnije sezone zaista sam verovao da ću ceo jedan blok u selekciji posvetiti našem najvećem komediografu. Nušićeve komade gledao sam i u inostranstvu (Brioni, Zagreb, Vidin), od čega dve izuzetno zanimljive lutkarske predstave (Pozorište mladih Novi Sad i Kuklen teatar Vidin). Iz ovog korpusa posebno bih izdvojio predstavu „Pokojnik” studenata FDU koja se izvodi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Igora Vuka Torbice koja pleni inovativnom dramaturgijom, šarmom i mladalačkom energijom. No, kako je Sterijino pozorje oduvek bilo rasadnik novih dramskih tekstova i novih dramskih pisaca verujem da ne treba posebno objašnjavati zašto sam prednost dao praizvedbama koje su se u drugom delu sezone pojavile.
U selekciji očigledno nije bilo prostora ni za tekstove pisane po motivima romana, za dramatizacije i adaptacije?
Upravo zbog fokusa na praizvedbe domaćih komada na žalost, iz selekcije su izostale predstave koje smatram izuzetno značajnim: „Post skriptum” Crnogorskog narodnog pozorišta u adaptaciji i režiji Varje Đukić, jedna od verovatno najboljih dramatizacija proze Danila Kiša, predstava „Maja i ja i Maja” Milana Markovića, Bitef teatra rađena po motivima istoimenog romana Sretena Ugričića u režiji Anje Suše, žanrovski iskorak sa „Tri ukradena romana” Saše Radonjića Narodnog pozorišta Kikinda u režiji Filipa Markovinovića, kao i izuzetno zanimljiva inscenacija mađarskog komada „Mali Geza” Narodnog pozorišta Pirot u režiji Stevana Bodrože.
Pozorje je tokom prethodnog perioda preživljavalo burne kritike, turbulencije. Lutalo je, snalazilo se, prilagođavalo. Gde mu je mesto danas?
Panta rei. Raspadom Jugoslavije i svođenjem države u granice koje joj danas pripadaju smanjila se i mogućnost izbora. Pozorje je nužno moralo da menja svoj koncept i da se, vremenom, prilagođava sve lošijoj situaciji u našim pozorištima. No, kako je to i dalje najznačajniji festival naše nacionalne drame i pozorišta on se nužno mora stabilizovati i biti faktor koji diktira promene u našem pozorišnom životu a ne obrnuto.
Koje su karakteristike srpske pozorišne stvarnosti, budući da ste proteklih meseci u svojstvu selektora mnogo putovali? Šta biste pohvalili, šta zamerate?
Ideja ovogodišnje selekcije je i bila da kroz prizmu domaćeg teksta napravi presek najznačajnijih pozorišnih događanja u protekloj sezoni i da ukaže na to gde je naše pozorište danas. Moj utisak je da je ono sve manje u velikim pozorišnim centrima već se polako, bez obzira na izgovor finansijske krize koja je svuda ista, seli u unutrašnjost. Naše pozorište danas je i u Lazarevcu, u najmlađem profesionalnom pozorištu u Srbiji koje, samo u poslednjih godinu dana, na repertoaru ima više praizvedbi domaćih komada nego ijedno veliko i ugledno pozorište iz Beograda na primer, naše pozorište je u Somboru u teatru koji je prepoznao komad Fedora Šilija „Čarobnjak”, komad koji je deset godina čekao na svoju praizvedbu u pozorištima kao što su Atelje 212 ili Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu... Naše pozorište je i sve ono što je iznedrila fondacija Hartefakt nudeći nam, sad već iz godine u godinu „otrežnjujuće” društveno angažovane komade od kojih ćemo jedan imati priliku da vidimo i na ovom Pozorju. Ali isto tako naše pozorište je i u Jerevanu i u Zagrebu, u Parizu i u Ljubljani, u Njujorku ... A šta bih zamerio? Ništa! Pre bih rekao: „Saučestvujem u žalosti”. Zašto? Zato što bi, jezikom moje bivše studentkinje dramaturgije koja živi od horoskopa, moglo biti rečeno: „Ovo je godina kulminacije upliva politike i politikanstva u pozorište”. Verujem, ipak da će se teatar braniti i odbraniti pre svega kvalitetom svojih predstava.
Stiče se utisak da zarad ovakve „raznolikosti” niste imali autorski stav prema ovakvoj selekciji?
Kao prilično „izigran” pisac koji je svoju pravu afirmaciju veoma mlad doživeo upravo na Sterijinom pozorju kao selektor nisam imao potrebu da apsolutizujem svoj lični stav.
Da je to bilo tako kako bi izgledala vaša selekcija?
Bar pet predstava u konkurenciji bi bilo po tekstovima Igora Bojovića, dve bi bile Šekspir i Čehov (koliko da se „vlasi ne dosete”), potom bih insistirao da se dodeli nagrada sa mojim imenom, i to nije kraj. Zahtevao bih da budem i u žiriju ne bih li bio prvi dobitnik te nagrade!
Pa kako ste odoleli takvom iskušenju?
Kao što rekoh, već sam dovoljno „izigran” da sam sve shvatio.
Posao selektora često je podložan pritiscima, lobiranju. Kakva su Vaša iskustva?
Osim sopstvenog koji je bio izuzetno povišen, naročito pred samo donošenje odluke, ništa vredno pomena na tu temu nije se dešavalo. Ne mogu, a da ne iskažem i svoju zabrinutost za tešku materijalnu situaciju u teatru i na pad rejtinga ovog izuzetno značajnog festivala jer su i „nepristojne ponude” izostale. Verujem da će moja selekcija popraviti stvari, te da će budućim selektorima obezbediti i pritiske i lobiranja, i bolji život i beneficirani radni staž. A sad me izvinite, žurim! Trčim na tender za sledeću godinu.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 10/04/2013
