Izvor: Politika, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor etažnog grejanja
Izbor sistema za grejanje je kompleksna odluka sa dugoročnim posledicama. Mogućnosti su brojne i treba se odlučiti za najekonomičnije i najprikladnije rešenje za konkretnu situaciju. Faktori koji se razmatraju su, između ostalog, način održavanja, vreme potrebno da se postigne željena temperatura, stvaranje buke, čistoća, sigurnost, brzina reagovanja na komande, cena ugradnje, ponuda na tržištu, mogućnost servisiranja, estetika... Konačan izbor zavisi od finansijskih mogućnosti, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i od uslova konkretne lokacije, odnosno mogućnosti i cena nabavke, dopremanja i skladištenja pojedinih vrsta goriva i slično.
NAČINI GREJANJA: Grejanje na drva je najstariji oblik grejanja, a takođe i jedno od ekološki najprihvatljivijih rešenja. O grejanju na čvrsto gorivo – kaljevim i zidanim pećima i kaminima biće više reči u narednom broju.
Lož-ulje je energent koji zahteva posebno projektovan skladišni prostor i ima nešto manji koeficijent energetske iskoristivosti od plina, ali grejanje na ovaj način pruža nezavisnost od spoljašnjeg napajanja, a time i mogućnost dugoročnog planiranja troškova.
Različita grejna tela na struju – termoakomulacione peći, kvarcne grejalice, mermotermi, kaloriferi, radijatori na struju i slično, uglavnom su veliki potrošači energije i treba ih po mogućnosti birati kao dopunska sredstva, a ne kao osnovni izvor toplote, naročito za veće prostore.
Klima-uređaji su praktični jer mogu da služe zimi za grejanje, a leti za rashlađivanje prostorija, ali su nepovoljni jer nisu dovoljni kada su temperature mnogo ispod nule.
Upotreba prirodnog gasa ima brojne prednosti u odnosu na druge energente. To je ekonomično, ekološki prihvatljivo rešenje koje ima visoku toplotnu moć. Gas se lako transportuje i ne zahteva posebnu smeštajnu prostoriju. Plin je takođe veoma povoljno rešenje i kada je reč o održavanju i veku trajanja sistema za grejanje. Preduslov je, naravno, mogućnost priključenja na lokalnu ili gradsku plinsku mrežu.
Alternativni izvori energije su opcija koja ima odličnu perspektivu, ali u našim uslovima su za pojedince još nedostupni zbog visine početnih ulaganja. Do serijske proizvodnje uređaja baziranih na najnovijim tehnologijama moraćemo još da sačekamo.
UGRADNJA GREJNOG SISTEMA: Sistem grejanja moguće je i naknadno menjati, ali je najbolje kada se planira i izvodi pri gradnji kuće ili pre useljenja u novi stan. Količina toplote koja je merodavna za dimenzionisanje grejnih tela proračunava se na osnovu toplotnih gubitaka za svaku prostoriju posebno. U obzir se uzimaju primenjeni materijali, debljina zidova, ugrađena termoizolacija, veličina i broj otvora, orijentacija prema stranama sveta i slično. Projektovanje i ugradnja grejnog sistema je složen posao i treba ga prepustiti stručnjacima.
ETAŽNO GREJANJE: Centralno grejanje iz daljinskog sistema je najkomfornije. Toplana isporučuje energiju koja se kod nas obračunava po kvadratnom metru, dok se u drugim evropskim zemljama utrošak energije meri kalorimetrom, tako da je moguće planirati potrošnju jer se plaća ono što je iskorišćeno. Etažno centralno grejanje je varijanta u kojoj se greje zasebna stambena jedinica. Individualna kuća ili stambena zgrada mogu da imaju sopstveni kotao za zagrevanje vode koja se sistemom cevi razvodi po prostorijama koje se greju. Kotlovi za etažno grejanje razlikuju se prema gorivu koje koriste, tako da postoje kotlovi na čvrsto i/ili tečno gorivo, kotlovi na električnu energiju i kotlovi na gas. Za ispravan rad kotla koji radi na principu sagorevanja goriva neophodan je dovod vazduha i odvođenje produkata sagorevanja. Tu funkciju može da preuzme postojeći dimnjak ili ventilacioni otvor u zidu u slučaju gasnog kotla i kotla na lož-ulje. Isti kotao može da greje i vodu za domaćinstvo. Završni deo centralnog sistema grejanja su grejna tela. To mogu biti radijatori ili podno grajanje. Voda u cevima i radijatorima cirkuliše potisnuta odgovarajućim pumpama za cirkulaciju vode.
Toplotni kapacitet radijatora zavisi od njegove površine i broja rebara. Potrebna površina radijatora računa se u funkciji zapremine grejane prostorije. Toplota radijatora kreće se do 85
[objavljeno: 17.10.2006.]
.jpg)
