Izvor: Blic, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz „Opelovog“ dvorišta
Južnokorejska fabrika ispisuje novo poglavlje u svojoj ne tako dugoj istoriji. Setimo se sredine osamdesetih i „hjundai ponija", koji je konkurisao našem „jugu" u Americi. Od simpatičnog vozila diskutabilnog kvaliteta, za dvadesetak godina stiglo se do čitavog spektra modela i šestog mesta na listi najprodavanijih u svetu. Kako je „Hjundai" prešao tako veliki put za kratko vreme?
Primer novog modela niže srednje klase (C segment tržišta) to možda najbolje pokazuje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Novitet je specijalno pripreman za prioritetno tržište - Evropu. Dizajniran je, takođe, na Starom kontinentu i to u „Opelovom" dvorištu - Riselshajmu, gde je južnokorejski gigant nedavno otvorio dizajn centar. To, međutim, nije i poslednja veza ovog vozila s Evropom. Početkom 2009. biće završeni pogoni u Nošovicama (Češka), a prvi automobil na novim proizvodnim trakama biće upravo i30.
MADE IN EU
Etiketa „Made in EU", dakle, predstavlja veliku prekretnicu za južnokorejsku fabriku, a tako krupan korak nije mogao da se načini bez pompe. Uvereni da će dobro obaviti posao, Korejci su se opredelili da prvi evropski „hjundai" nastupi u najžešćoj konkurenciji - nižoj srednjoj klasi. Hrabra odluka, međutim, zahtevala je i ozbiljne pripreme. A kako je obavljen čitav posao, mogli smo nedavno da se uverimo u Beču, na prvim probnim vožnjama „hjundaija i30".
Karoserija ne ostavlja ni najmanju dilemu - oblik je tipično evropski i da nema oznaka na automobilu, teško da bi iko iz prve rekao: „Ovo je 'hjundai’." S dužinom od 4,25 m i30 pripada proseku klase, ali to nije sprečilo fabričke dizajnere da kreiraju prilično komotan enterijer s puno savremenih detalja, među kojima treba posebno izdvojiti konekcije za USB fleš memoriju, aj-pod i MP3 plejer. Korejci nisu hteli da škrtare već su ponudili sva tri priključka kao standardni deo opreme, čime su korisnicima vozila znatno olakšali pristup omiljenim muzičkim sadržajima. Prednji panel je, inače, izveden od plastike meke na dodir, a iluminacija instrumenta je prijatno plave boje.
DOBRE VOZNE KARAKTERISTIKE
Baš kao što nisu štedeli na opremi (i30 je jedan od bolje opremljenih u klasi), Korejci su puno uložili i u sistem oslanjanja. Svesni činjenice da su evropskim kupcima vozne karakteristike daleko važnije nego recimo američkim koji, pre svega, traže udobnost - u „Hjundaiju" su ponudili kombinaciju „mekfersona" na prednjim točkovima i „multilinka" u zadnjem delu. To je šema kakva se sreće na reprezentativnim limuzinama i sportskim automobilima, pa je i bez podatka da se svaka verzija može opremiti i elektronskom kontrolom stabilnosti jasno da s ovim „hjundaijem" neće biti iznenađenja na putu. Treba, ipak, istaći da južnokorejski pneumatici predstavljaju ograničavajući faktor. Pretpostavljamo da će po preseljenju proizvodnje i30 dobiti i evropske pneumatike, čime će se značajno unaprediti prianjanje na podlogu.
Izbor motora je širok, a ono što pomalo iznenađuje jeste činjenica da u sektoru benzinaca najviše nude slabiji motori. Dvolitarski agregat je, na primer, previše bučan, a performanse koje nudi definitivno ne opravdavaju deklarisanu snagu od 145 konja. Daleko bolje pokazala se varijanta od 1,6 l, ali kada se stavi na papir svaki segment vožnje (performanse, potrošnja, buka...) i pri tom sve provuče kroz prizmu cene - čini se da najviše nudi upravo najjeftiniji i30 s motorom od 1,4 l. Kod dizela, međutim, ponuda je uravnotežena i svaki dodatni evro zaista nudi adekvatno poboljšanje. Za naše uslove sasvim dovoljan je i osnovni CRDi od 1,6 l (90 KS), s prosečnom potrošnjom od 4,7 l/100 km, dok će dvolitarska varijanta sa šestostepenim menjačem sigurno izmamiti osmeh na licu vozača koji voli da snažnije pritisne papučicu gasa.
Novi „hjundai" uskoro će se pojaviti i na našem tržištu, a osnovna varijanta biće ponuđena (kako se najavljuje) za oko 14.000 evra.
