Izvor: Politika, 27.Okt.2014, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istražiti vezu raka i osiromašenog uranijuma
Ozbiljnom studijom nismo ispitali posledice bombardovanja, kaže profesor dr Radan Džodić
Broj pacijenata koji imaju rak štitaste žlezde u poslednjih 10 godina porastao je u Institutu na onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu za 300 odsto, tvrdi direktor ove ustanove, profesor Radan Džodić. Godišnje u ovoj ustanovi obavi se preko 700 operacija štitaste žlezde, od kojih je više od 150 karcinoma.
Iako za epidemiju malignih oboljenja koja je zahvatila Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslednjih godina, građani krive hronični stres, lošu ishranu, ali i bombardovanje municijom sa osiromašenim uranom, dr Džodić je u objašnjavanju eventualnih razloga za ovaj ogromni porast pacijenata – oprezan i uzdržan.
– Govorim o porastu od 300 odsto pacijenata u ovom institutu, a ne u celoj Srbiji, jer imam podatke samo o onima koje mi lečimo i operišemo. Možda nam pacijenti dolaze u tako velikom broju zato što su vođeni poznatim imenima hirurga i time što ovde imamo odličan tim, kao i kolege u Centru za endokrinu hirurgiju KCS-a.Kao ozbiljan naučnik i hirurg, ne mogu da dovodim u vezu porast raka štitaste žlezde i bombardovanje osiromašenim uranijumom bezozbiljnog istraživanja i činjenica, a mi to za sad nemamo – objašnjava dr Džodić.
Naš sagovornik podvlači da broj obolelih od raka štitaste žlezde raste u celom svetu, ali da bolja dijagnostika ovog oboljenja nije razlog koji to objašnjava.
– Smatram da je broj ovih oboljenja porastao zbog brojnih nuklearnih nesreća širom sveta, ali i nuklearnih proba. Sav taj radioaktivan materijal je ostao na planeti, izbaci se u atmosferu ili vodu, pa se pojede ili proguta sa hranom, a štitasta žlezda je najosetljiviji organ na ozračivanje. Drastičan primer je nesreća koja se dogodila u Černobilju 1986. godine, posle koje je radioaktivan oblak praktično pokrio celu Evropu, a verovatno i svet. U razloge porasta moramo da računamo i ono što se dobija zračenjem vrata i lica dece i adolescenata, zbog akni, tuberkuloze ili nekih hemangioma, što je rađeno šezdesetih godina 20 veka– navodi dr Džodić.
Za tezu da je bombardovanje naše zemlje osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine krivo za porast broja obolelih od raka u Srbiji kaže da je „ekstremno vruća tema”.
– Iako smo imali nesreću da budemo bombardovani takozvanim osiromašenim uranijumom, našli smo da su genetske promene kod naših bolesnika identične onima koje se nalaze kod drugih pacijenata u Evropi. Dakle, nema većeg procenta genetskih promena, ali mi ne znamo da li u regijama, u kojima je bačen osiromašen uranijum u Srbiji ima više obolelih i više genetskih promena, jer takvo istraživanje nikada nije urađeno – smatra naš sagovornik.
Da li su bombe sa osiromašenim uranijumom morale ostaviti posledice, odnosno izazvati veću učestalost raka u Srbiji?
– Nema dovoljno male doze zračenja za koju bismo rekli da je bezopasna. Istraživanja su utvrdila da je ishod lečenja raka štitaste žlezde oko 20.000 dece iz regije oko Černobilja jednak ishodu onih pacijenata sa ovim karcinomom koji nisu bili ozračeni, pa ukoliko se dobro operišu, dobiju supresivnu terapiju hormonima i terapiju jodom, onijednako dugo i kvalitetno žive. Ali, ovu decu leče eksperti, jer Rusi su ozbiljno shvatili problem i imali pomoć naučnika iz celog sveta – kaže dr Džodić.
On dodaje da su lekari institutaviđali veoma uznapredovale forme zloćudih tumora kod pacijenata koji su tokom ratnih dejstava bili na Kosovu ili u Bosni, ali naglašava da su bile samo kliničkazapažanja, a da bi se veza dokazala neophodno je da se napravi ozbiljna epidemiološka studija.
----------------------------------------------------------
Izlečiva bolest
Dr Džodić kaže da je svetla tačka činjenica da pacijente sa rakom štitaste žlezde, njegov tim lekara izuzetno uspešno operiše: pacijenti posle operacije dugo i kvalitetno žive. „Kod velikog broja bolesnika postižemo stoprocentno izlečenje. Kada se dijagnostikuje bez velikih metastaza u vratu i udaljenih metastaza, ovaj karcinom je potpuno izlečiva bolest”, navodi naš sagovornik.
Olivera Popović
objavljeno: 27.10.2014.
