Izvor: Southeast European Times, 29.Jun.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istražite privlačnu kosovsku dolinu Rugova
Sve što vam je potrebno u dolini Rugova su dobri prijatelji i avanturistički duh.
29/06/2009
Fotografije i tekst Bese Bećirija za Southeast European Times iz Prištine -- 29/06/09
Prepune ulice Prištine mogu da budu vrele i zagušljive na letnjem suncu. Neki prijatelji i ja hteli smo da se odmorimo od gradske vreve, pa smo seli u automobil i uputili se ka predivnoj dolini Rugova.
Dolina Rugova je zabačena destinacija u srcu Dukađinija i poznata >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je po svojim predivnim Bjeshket e Nemuna ili Prokletijama.
Stigli smo do grada Peći oko podneva i prošli pored patrijaršije koju čini nekoliko crkvica koje čuvaju vojnici KFOR-a.
Na tom mestu se nalazi kolekcija predivnih freski, a da biste ih videli morate da zakažete posetu i prođete obezbeđenje.
Krenuli smo dalje, ostavljajući zidove Patrijaršije iza sebe, uskom ulicom kroz gustu šumu, dublje u dolinu.
Slike se smenjuju kao kombinacija različitih vekova na jednom mestu: voda pada kroz planinu; mladi ljudi planinare; autobus pun ljudi koji govore srpski; dva mala šatora u kojima se prodaju hrana i piće; nekoliko ljudi leži pored reke Bistrice, a drugi su na izletu ili se igraju na obali reke.
Iako smo zaintrigirani svim tim, ne možemo dugo da ostanemo. Želimo da nastavimo put uz planinu.
Dolina Rugova poznata je po svojoj Bjeshket e Nemuna ili Prokletijama.
Oko 900 metara iznad obale reke nailazimo na odmaralište koje uključuje restoran i bungalove. Zove se Rugova kamp i izgrađeno je 2000. godine. Kamp na meniju ima domaći sir, jogurt, fliju, salate, mesa i svežu pastrmku koja se lovi u toj oblasti.
"Pastrmka je jedina riba koja preživljava u hladnim vodama", rekao je menadžer Hadži Beriša, 30.
"Imamo puno stranaca koji dolaze ovde iz KFOR-a, EULEKS-a i druge … oni vole našu hranu", rekao je Beriša.
Restoran može da ugosti oko 700 osoba.
Punih stomaka napuštamo Kamp Rugova i upućujemo se ka Drini i Bardhe (Belom Drimu) koji teče kroz selo Radavc.
Na kraju puta je mali restoran i kafe bar Kriedrini koji je otvoren samo tokom letnjih meseci i služi svežu vodu sa obližnjeg vodopada.
Vodopad je samo nekoliko metara niz uzak put koji vodi od restorana. Kamenite divlje planine i vode koje teku kroz njih pružaju pogled koji oduzima dah. Voda je tako bistra da možete da vidite dno korita.
Polako pada sumrak, pa odlučujemo da se vratimo kući. Dok se pripremamo za vožnju nazad u užurbani grad, slušamo emisiju na Radiju Dukađini.
Nastavak na Southeast European Times...
