Izvor: B92, 31.Jul.2022, 21:27

Istorija i verovanja: Kako su strah, seks i moć oblikovali drevnu mitologiju

Mitologija je prepuna boginja koje su pomerale granice u korišćenju seksa u ostvarivanju moći - i tako manifestovale našu anksioznost. Dejzi Dan se bavi ovim svirepim božanstvima koje u isto vreme poštujemo, ali ih se i plašimo.

Tokom prvog veka kupači u gradu Batu koji su pretrpeli tu sramotu da im, tokom kupanja, ukradu odeću, tačno su znali koga da pozovu u pomoć.

Boginja Sulis je bila zadužena za tople i hladne kupke, kao i za uranjanje u bazene u rimskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kompleksu, a bila je poznata i po sposobnosti da leči.

Imala je i naročit kapacitet za osvetu.

U njenom izvoru je pronađeno preko stotinu drevnih tabli sa kletvama pomoću kojih su gnevni građani, oštrim rečima, molili boginju da kazni one koji su otimali tuđe stvari.

Lopovi, pazite se!

Iako se za mnoge boginje smatra da su svoju podršku davale ženama pri začeću i rađanju, postoje i one koje su imale moć da rade suprotno.

Moćne žene su u stvari mogle da budu i izvor nelagode kod žena baš u onoj sferi u kojoj je njihova pomoć bila najpotrebnija.

Simerijanska boginja Lamaštu, koja imala glavu lava i vilicu magarca, umela je, veruje se, da se ušunja u kuću u kojoj se žena porađala ne bi li joj ukrala bebu.

U Meksiku je boginja Sivatateo u sebi nosila duše majki koje su umrle tokom porođaja.

Priča se da se ona tokom pet dana u Astečkom kalendaru vraćala da otima novorođene bebe iz njihovih kolevki.

Lilit, prva Adamova žena, je takođe donosila smrt novorođenčadima, kao i sterilitet.

Upečatljiva skulptura sa njenim likom koju je napravila savremena umetnica Kiki Smit, postavljena je visoko na jedan od zidova izložbenog prostora.

Njene prodorne plave oči mogle bi i da vas zastraše.

Ova božanstva su bila prava, duboka manifestacija ljudskih strahova.

Ispravno bi bilo reći da je strah pomogao u oblikovanju velikog broja priča o moćnim ženskim figurama koje znamo.

U mnogim ranim kulturama, planeta Zemlja je bila smatrana ženskom, ili makar oslonjena na ponašanje zemaljskih boginja.

Drevni grčki mit o Demetri i Persefoni, na primer, objašnjava postojanje godišnjih doba.

Kada je čula da je njenu ćerku oteo Had, Demetra je, oplakujući je, izazvala propast useva koje je inače štitila.

Persefona je zbog toga što je pojela semenku nara deo godine provodila u mraku.

Njen povratak na površinu je obradovao njenu majku i postao vesnik proleća i svih plodova koje donosi to godišnje doba.

Slično tome, u nekim hindu tekstovima boginja Šri-Laksmi se opisuje kao ona koja napušta Zemlju pošto je iz osvete uništila useve.

Ovakve priče su bile uverljive jer je ženska moć bila od suštinske važnosti.

U hinduizmu se za Šivinu ženu Sati verovalo da je postala deo fizičkog sveta nakon što je umrla.

Njeno telo se rasprslo u komadiće iznad tla i tako inspirisalo stvaranje Kamkija hrama u Asamu, baš na mestu na kojem je navodno njena vulva našla utočište.

Čak i danas se tamo održava festival u sezoni monsuna.

Sledbenici u čudu posmatraju kako prirodni izvor vode dobija crvenu boju zbog curenja oksida gvožđa. Kao da je boginja dobila menstruaciju.

Svi ovi vidovi obožavanja su izuzetno važni, ali teško je odupreti se utisku da su muškarci ti koji su ženska božanstva obdarili nadljudskim moćima ne bi li time ilustrovali viziju sveta na Zemlji kojom vladaju žene.

Egipatska Sekmet je bila poznata kao boginja koja je bila sposobna da podari život, kao i Šri-Laksmi i Demetra, ali je mogla da izazove i uništenje.

Govorilo se da je poslata da pljačka i otima nakon što su se smrtnici pobunili protiv njenog oca koji je bio Ra, bog sunca.

Sekmet je radila ono što joj je bilo rečeno, ali se i zanela. Ra je bio zgrožen kada je uvideo koliko je krvožedna, pa je opozvao.

Jedini način na koji je mogao da je zaustavi je bio taj da joj umesto krvi poturi alkohol od kojeg je ona postala opijena i nesposobna da nastavi krvoproliće.

Pa čak i danas, više se plašimo moćnih žena nego što ih poštujemo ili barem što ih predstavljamo pretećim zbog njihovog uspeha i sposobnosti da pomeraju granice.

Ako nam primeri iz prošlosti otkrivaju bilo šta, onda znamo da su žene koje vladaju uvek spremne da se uzdignu i da prkose očekivanjima.

One su briljantne u tome da ne budu ono što se od njih očekuje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...