Izvor: Blic, 05.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istine i zablude o mršavljenju
Istine i zablude o mršavljenju
Sezona kupaćih kostima nas svake godine natera da još jednom, po ko zna koji put, pokušamo da uradimo nemoguće i - oslabimo. Bez obzira na to da li ćete se brčkati na Adi, u bazenu ili moru, taj poduhvat zaslužuje svaku pohvalu i ohrabrenje pošto prekomerna težina ne samo da povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka, nego i utiče na naše psihičko zdravlje. Dokazano je, naime, da debljina snižava samopouzdanje i povećava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ranjivost na anksioznost i depresiju. Broj debelih ljudi u svetu stalno se povećava. Samo u Americi, na primer, svaka druga odrasla osoba ima višak kilograma, dok se svaka peta smatra gojaznom. A ovih dana se šuška da smo po istraživanju koje je sprovedeno u Bugarskoj najgojaznija nacija na Balkanu. Zdravstveni radnici su taj problem proglasili epidemijom katastrofalnih razmera.
Zašto ljudi ne mogu da oslabe? Pre svega zato što robuju pogrešnim predstavama kako to da postignu. Nutricionisti su zaključili da postoji šest osnovnih zabluda koje ljudima onemogućavaju uspešno mršavljenje. Da li ste ih svesni? CDC/JS Vežbanje dva puta nedeljno
Iako je aktivan način života najsigurniji put da oslabite, to ne znači da treba da živite u fiskulturnoj sali ili teretani. Dve studije objavljene prošle godine u 'Časopisu Američkog lekarskog udruženja', pokazale su da je svakodnevna fizička aktivnost, recimo 30-minutna šetnja skoro svakog dana u nedelji, dugoročno gledano isto toliko delotvorna u snižavanju krvnog pritiska i održavanja kondicije koliko i tradicionalne vežbe tri do pet puta sedmično i gimnastičkoj dvorani ili teretani. Dakle, dovoljno je da siđete dve stanice ranije, pa da sigurno zakoračite ka gubitku težine. U našim prilikama to nije nimalo teško. Idealna je da vežbate dva puta nedeljno. Kilogrami izgubljeni tokom dijete se obavezno posle nekog vremena vrate
Ovakvom konstatacijom nutricionisti, knjige o dijetama i mediji godinama su pothranjivali beznađe među gojaznima pozivajući se na statistiku da 95 odsto ljudi koji smršaju povrate izgubljene kilograme za samo nekoliko meseci ili godina. Ti podaci se, međutim, zasnivaju na prastaroj studiji iz 1959. godine sprovedenoj na samo 100 ispitanika i ne mogu se smatrati nepobitnom istinom. Danas postoji istraživanje, otpočeto 1994, koje pruža podrobniju sliku o dugoročnim efektima dijete i ono je daleko optimističnije. Istraživački tim sa Univerziteta Kolorado trenutno pravi profil uspešnih 'dijetalaca' da bi saznali kako su to postigli.
Slaba volja je krivac za gojaznost
Gojaznost nije jednostavan problem snage volje ili samokontrole, već koktel genetskih, metaboličkih, biohemijskih, kulturalnih i psihosocijalnih činilaca, tvrdi Džozefs Rigz, predstavnik Američkog lekarskog udruženja. Iako ima retkih izuzetaka, većina ljudi pati od prekomerne težine zbog toga što su društvene promene u proteklih 20 do 30 godina olakšale pristu6p visokokaloričnoj, jeftinoj i ukusnoj hrani i istovremeno smanjile mogućnosti i motivaciju za bavljenje fizičkom aktivnošću. Pronađite volju.
