Izvor: Večernje novosti, 20.Jul.2016, 17:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest: Moj otac je bio patriota, a ne zločinac

Radisav Nikolić (73) dočekao rehabilitaciju oca Staniše, ubijenog 1945. kao državni neprijatelj. Istina konačno isplivala na videlo. Teško je bilo živeti sa nepravdom i žigom sramote DOČEKAO je Radisav Nikolić (73), penzioner iz Novog Sada, rodom iz Gacka u Hercegovini, da posle punih sedam decenija skine žig sramote sa porodičnog imena - da nije potomak državnog neprijatelja i ratnog zločinca. Konačno, sada ima i zvanično sudsko rešenje da je njegov otac Staniša >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ubijen 14. januara 1945. godine u selu Dulići - Galešina u BiH, bez suđenja i presude, a porodica ostala bez imetka. Ne krijući zadovoljstvo što je ocu vratio dostojanstvo i što je istina konačno izašla na videlo, i što je dokazano ono što je svih prethodnih decenija tvrdio, da njegov otac nije bio ono zbog čega je ubijen, Nikolić kaže da je vredelo boriti se i dokazati da je Staniša bio vredan i pošten čovek i patriota. - Teško je bilo svih ovih godina, posebno posle Drugog svetskog rata, živeti sa nepravdom i žigom da si potomak državnog neprijatelja - veli Nikolić, ističući da je njegov otac bio solunski dobrovoljac, a bilo je poznato da je za kralja. - Nije bio zločinac, već heroj. Otac je ubijen kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, mučki, kocem. Surovoj sceni pored reke Mušnice, gde je Staniša pre 71 godinu ubijen, prisustvovala je cela porodica, a Radisav je tada imao samo dve godine. Nakon što je reka izbacila Stanišino telo, njegovoj supruzi Draginji je dozvoljeno da muževljeve posmrtne ostatke sahrani kod dobreljske crkve. Sveštenik je kasnije, na zahtev porodice, o tome sačinio potvrdu. - Majka je nekako od komunističkih vlasti isposlovala dozvolu da ga dostojno sahrani i vratila se u Vajsku - prepričava Nikolić porodičnu istoriju stradanja. - Imanje nam je, naravno, konfiskovano. Po povratku iz rata, 1918. godine, Staniša Nikolić je odlučio da ne traži dobrovoljačku parcelu, a pošto je kao povratnik iz Amerike imao dovoljno novca, sa saborcima, dobrovoljcima, od grofice Marije Sečenji je kupio zemlju u Vajskoj, nedaleko od Bača. Tu se i oženio Draginjom, dobio četvoro dece, kćeri Zorku i Ljubicu i sinove Mitra i Stanislava. Radisav se rodio 1942, kada su ih mađarske okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu proterale u Hercegovinu. * Povelja Staniša bio priložnik Matice srpske Do tada je Nikolićev otac, vredno radeći, stekao imanje od 70 jutara, a sačuvan je i dokument, koji potvrđuje da je 1933. bio član i priložnik Matice srpske u Novom Sadu. Uporedo sa bitkom da spere ljagu sa porodičnog imena, Radisav je dokazivao da se njegov otac nije zvao Stanko, kako je bilo u zvaničnim dokumentima već Staniša. Na njegovu veliku radost, oba slučaja je rešio pozitivno. BEZ DOKAZA NOVOSADSKI sud se u postupku rehabilitacije Nikolićevog oca obraćao nadležnim institucijama za dobijanje dokumenata, odnosno, spiska ratnih zločinaca, ali, međutim, nijedna nije mogla da predoči dokaz da je Staniša Nikolić proglašen narodnim neprijateljem. SLEDI ZAHTEV ZA RESTITUCIJU SA rešenjm o očevoj rehabilitaciji, Radisav Nikolić će podneti zahtev za restituciju. Tražiće da se njemu, kao jedinom koji je ostao od braće i sestara, i njihovim potomcima vrati oduzeta očevina, odnosno, dedovina. Imovina je konfiskovana odlukom Avnoja i pravdana je isključivo ideološkim razlozima.

Nastavak na Večernje novosti...