Izvor: Blic, 13.Feb.2014, 07:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Island spasli ribolov i pletenje

Privreda beleži uspon, plate rastu, a dug se smanjuje.

Ovako brz oporavak Islanđani su ostvarili odbijanjem da spasavaju posrnule banke i iskorišćavanjem domaćih resursa. Ono što se desilo na Islandu između 2008. i 2011. smatra se jednom od najgorih finansijskih kriza u istoriji. Došlo je do kraha banaka na kojima je počivalo 90 odsto ekonomije, vrednost krune bila je prepolovljena i zemlja je utonula u duboku recesiju.

Međutim, vlada je sprovela niz mera, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Pol Krugman, ekonomista i nobelovac, nazvao „islandskim modelom“. Sličan koktel mera Krugman je preporučivao i drugima: pustite banke da propadnu, devalvirajte svoju valutu ako je imate, uvedite kontrolu kapitala i probajte da izbegnete otplatu dugova.

Najmlađi Evropljani

Sa 2,2 deteta po ženi, Island ima najveću stopu nataliteta u Evropi. Polovina od 320.000 stanovnika mlađa je od 35 godina, čak 90 odsto dece od jedne do pet godina ide u vrtić, a 78 odsto žena između 15 i 65 godina radi, najviše na svetu. Ukupna stopa zaposlenosti je 80 odsto. Trećina stanovništva ima fakultetsku diplomu, a 95 odsto ljudi ima pristup internetu. Iskorišćenost ljudskih resursa takođe je doprinela brzom oporavku zemlje i „islandskom čudu“.

Nemački nedeljnik „Špigl“ objavio je reportažu o novim izvorima rasta, koji se zasnivaju na tradicionalnim resursima, kao što je ribarenje. I zaista jedna od mera vlade bila je da svakom građaninu dozvoli da ulovi i proda do 650 kilograma ribe dnevno. To je dovelo do toga da su brojni ribari amateri u slobodno vreme i vikendom odlazili na more. Danas na ribarstvo otpada 42 odsto izvoza Islanda. O tome svedoči i Vali Hoskuldson, koji se vratio ribarenju, posle „kratkog izleta u bankarstvo“, privučen obećanjima o ogromnim bonusima.

- Ja sam ljudima uvaljivao kredite. Sećam se kad mi je došao seljak i ponudio pokvarenu mašinu kao garanciju za kredit od 65.000 evra. Konsultovao sam se sa šefom i on mi je rekao: „Daj mu novac i ako traži dvostruko toliko, daj mu i to“ - ispričao je on.

Islanđani kažu da su im godine krize pomogle da shvate ko su i šta žele od života.

Otpis duga

Islandska vlada otpisala je 24.000 evra stambenog duga po domaćinstvu u cilju bržeg ekonomskog oporavka. Uporedo s tim, Islanđani opterećeni kreditima oslobođeni su poreza na tri godine.

Štrikanje

Od 2008. svi su odjednom kao ludi počeli da štrikaju. Umesto konfekcijskih modela, na Islandu više vole jeftine ručno pletene džempere s domaćim motivima, koje doživljavaju kao antitezu uštogljenim odelima bankara.

Referendum

Dok su druge zemlje upumpavale milijarde evra u bankarski sistem, Islanđani su se na dva referenduma izjasnili protiv toga, odbijajući da „plaćaju gramzivost stranih investitora koji su im nametali visoke kamatne stope“.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...