Izvor: Blic, 07.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isključeni iz DS
Isključeni iz DS
NEGOTIN - Dragoljub Đorđević, zamenik predsednika opštine Negotin, Strahinja Ćirić, v.d. direktora Doma kulture 'Stevan Mokranjac', Radmila Madžarević, član Opštinskog veća i odbornik, Emila Petrović v.d. direktora Muzeja Krajine, i Dobrica Jović, član Upravnog odbora Muzeja Krajine, odlukom statutarne komisije Demokratske stranke isključeni su iz stranke zbog nepoštovanja partijske discipline.
Kako je novinarima obrazložio Ljubiša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đorđević, predsednik OO DS u Negotinu, petoro sada već bivših članova DS nije u predviđenom roku podnelo ostavke na funkcije u opštinskoj vlasti koju vrše zajedno sa radikalima.
- Stav Demokratske stranke je jasan, nema saradnje sa Srpskom radikalnom strankom. Naši bivši članovi to znaju, ali su ipak lične interese stavili iznad partijskih i ostali u koaliciji sa radikalima - ističe Ljubiša Đorđević koji je za predsednika OO DS u Negotinu izabran pre četiri meseca.
U Negotinu je od prošle godine na vlasti koalicija koju pored Pokreta za Negotinsku i Timočku krajinu, Stranke Negotinske krajine i Pokreta 'Snaga Srbije' čine još i demokrate i radikali.
Hospis klinika u Knez Selu Bolnica za umiruće
Hospis klinika, u kojoj bi ležali umirući bolesnici, trebalo bi da se otvori u bolnici u Knez Selu, ali tek kada se hospitalni deo Klinike za onkologiju preseli u zgradu Urgentnog centra. Na Zapadu odavno postoje hospisi, u kojima leže pacijenti čije su životne funkcije na izmaku, a u Nišu za neizlečivo obolele nema mesta ni u prebukiranim prostorima Kliničkog centra.
Kada se hospitalni deo Klinike za onkologiju preseli u zgradu Urgentnog centra, u Knez Selu bi moglo da leži 130 umirućih bolesnika koji bi neprestano bili pod lekarskim nadzorom. Hospis bi doneo olakšanje mnogim porodicama koje sada neguju rođake obolele od karcinoma.
- Trenutno je od 3.800 pacijenata na kućnom lečenju 411 bolesnih od raka koje svakodnevno posećujemo. Neki primaju terapiju na svakih 12 časova. Dajemo im terapiju bola, simptomatsku terapiju, negujemo ih jer ima i nepokretnih. S njima lekari obavljaju psihološke razgovore. To nam dosta otežava posao, a kada bi bar deo njih bio smešten u hospis, mnoge bi porodice odahnule. Veoma je teško kad u malom stanu zajedno sa mališanima žive osobe koje su obolele od karcinoma - kaže načelnica Odeljenja kućnog lečenja, prim. dr Ivana Stojković.
Na kućnom lečenju nisu samo stare osobe. Dr Stojković navodi da ima pacijenata od 20 do 30 godina. Teško oboleli bi trebalo, kao u razvijenom svetu, da sami biraju da li će umreti u svom domu ili u hospisu. Lekari su sigurni da bi mnogi poželeli da njihovi najbliži ne gledaju muke kroz koje prolaze.
Situacija će se pogoršati jer se po novoj sistematizaciji u kućnom lečenju smanjuje broj lekara.
- Kod nas trenutno rade 44 lekara, koji najmanje na dve sedmice obilaze pacijente. Međutim, iz Ministarstva zdravlja nam je stigao dopis da moramo da smanjimo broj lekara na 25. To će nam još više otežati posao. Mi obilazimo bolesnike sa teškim srčanim oboljenjima, neurološke pacijente, najviše ima onih sa moždanim udarom. Mnogo bi nam značilo da se umirući pacijenti smeste u hospis - ističe dr Stojković.
Zamenik direktora Klinike za onkologiju dr Zorica Stanojević naglašava da je stacionarni deo ove klinike u Knez Selu pravo rešenje za umiruće bolesnike.
- Kad se preselimo u Niš, taj prostor će biti idealan za hospis. Udaljen je od grada, nalazi se u potpunom miru i tišini - kaže dr Stanojević. V. Torović
