Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investiciona očekivanja
Na nedavnom pi-ar viku, jedno od glasovitijih imena iz tog sveta odnosa sa javnošću, usred veoma ozbiljnog izlaganja, upita slušaoce: "Da li znate zbog čega devojke za jednu noć svoje usluge naplaćuju – unapred?" U sali – tajac. Što od neprijatnosti samog pitanja, što od nespremnosti da se u toj promeni ritma odgovori na valjan način. Naravno. Izlagač je na tu smišljenu provokaciju, kao u šahovskoj partiji, imao odgovarajući "kovertiran potez". Zbog toga, kaže, što ne ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naplaćuju doživljaj, već – očekivanje. I sada će neko upitati čemu ova priča koja bi, sudeći po naslovu, trebalo da bude, prevashodno, ekonomske prirode. Iskreno govoreći, i "kupovina ljubavi" na sat ili noć nije nezanimljiva ekonomska tema, ali je ona ovog puta samo dobar povod za ovogodišnja, kao i buduća investiciona očekivanja na našim prostorima.
Ova godina na izmaku je pokazala da Srbija, ipak, nije "tigar na Balkanu", kakvom ju je video dojučerašnji ministar za ekonomske veze sa inostranstvom i sadašnji savetnik premijera Milan Parivodić. Nije ni blizu Irske, kakvom ju je, takođe, najavljivao eksministar finansija i trenutno prvi čovek Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Srbija je tu gde jeste – "na raskrsnici evropskih puteva", ali za velike svetske investicione igrače, ma kako to bilo nelagodno priznati, ipak, slepo crevo.
O tome ne treba samo da svedoče ovogodišnja skromnija ulaganja od lanjskih 4,5 milijardi dolara. Da se i ne ulazi u raspravu o tome šta nam je potrebnije – prodaja unosnih firmi, poput "Mobija 063", "Hemofarma", licence za novog operatera mobilne telefonije ili grinfild ulaganje – investicija "sa ledine". Srbija u privlačenju stranih direktnih investicija u svetu učestvuje sa 0,344 odsto. Po tome je bila na 49. mestu lane. Ove – niže.
Jasno je. Mali smo. Dugo godina bili smo pod sankcijama. I dalje smo pod svakojakim političkim trzavicama na međunarodnom, ali i domaćem terenu. Ali suština nije samo u onome šta nam se dešava, već i u onome šta šaljemo kao poruku. Šta te svetske parajlije, koje kod nas ne dovodi ljubav, već strast za profitom, mogu u Srbiji da očekuju. Koliki profit, sigurnost uloženog dolara ili efikasnost pravnog sistema? Da. Ministri i političari od struke reći će da su kod nas najniži porezi, jevtina i kvalifikovana radna snaga, da smo na obodu EU, gde ne vladaju stroga korporativna i druga pravila, da mi još o ekologiji ne vodimo računa kao drugi... Ali, njih, kao u inat – sva je prilika da je neka zavera u pitanju – nema.
Iako imamo ogromne, ne samo za evropske prilike, gotovo najniže ekonomske performanse, od visoke stope nezaposlenosti do inflacije, mi se i dalje bavimo sobom. Status Kosova i Metohije je, bez svake sumnje, pitanje nad pitanjima, ali ono, kao i predsednički ili lokalni izbori, ne znači da se treba odreći budućnosti i ekonomskog razvoja, investicija, pogotovo stranih, većeg broja radnih mesta, višeg standarda...
To je jedna strana naše priče. Druga, ništa manje odlučna, mora biti umešno podgrejavanje očekivanja investitora. Kao s početka priče. Da ih unapred plati u nadi da smo i mi i on – napravili dobar posao.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 04/01/2008]
.jpg)
