Izvor: RTS, 27.Okt.2010, 22:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju: Dragoljub Mićunović

Od osnivanja Demokratske stranke u njenim rascepima su glavnu ulogu uvek imale ambicije pojedinaca, rekao Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.

Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, rekao da su u rascepima te stranke, istorijski, od njenog osnivanja, glavnu ulogu uvek imale ambicije pojedinaca.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Emisije)

"Prvo su otišli Koštunica i Milošević, pa veća grupa sa DEMOS-om, i kasnije je unutar ostatka došlo do jednog drugačijeg odnosa", rekao je Mićunović.

Mićunović je rekao da ga za nekoliko zgrada u Beogradu vezuju različite uspomene. Na palati Srbija, ranijoj zgradi SIV-a, bio je na radnoj akciji, zidao temelje, ozaren u izgradnji bolje budućnosti. Kaže da ga je ta ozarenost vrlo kratko držala, jer je brzo posle izašla Rezolucija Informbiroa i sve što je posle toga usledilo.

Kada prođe pored kamene zgrade MUP-a, bombardovane 1999. uvek pomisli na Goli otok, ali i na neku vrstu ogromne solidarnosti. "Nije bilo tako strašno na Golom otoku, imao sam 18 godina, bio zdrav, i vratio sam se posle leta, položio maturu i ušao u jedan normalan kolosek", rekao je Mićunović.

"Uglavnom o tom vremenu pričam neke anegdote, retko govorim o onim najtežim stvarima, ali sigurno je da sam počeo krajnje kritički da mislim o komunizmu, kao velikoj formi laži i totalitarne svesti, i da budem protiv svakog nasilja", kaže Mićunović.

O čuvenom govoru sa balkona Kapetan-Mišinog zdanja 2.juna 1968., i o tome da li je ta 1968. protekla u znaku - tražili smo više socijalizma, i dobili smo, baš kao što smo 2000. tražili više kapitalizma, i dobili, Mićunović kaže da je nekako bilo jasno da se teži socijalnoj pravdi, jer je počela nezaposlenost, naglo otpuštanje, i širila se laž o sjajnom društvu jednakosti.

"Ali, pravi impuls 1968. nije bio u tome, jer je ta godina nastala kao protest uperen ka nasilju i batinjanju. Međutim, i mediji su krenuli u laž, karakterišući to kao neku pobunu protiv režima, izdajničku, ali bio je to ipak protest protiv nasilja i laži", rekao je predsednik Političkog saveta DS.

Nismo shvatali da se svet promenio

O tome da se čuju tvrdnje da od promena 5. oktobra nije ostala ni fasada, Mićunović je rekao da to nije tačno, da ni debate u skupštini nisu tako nekorektne kao nekada, da nasilje nije obeležilo 5. oktobar kao takvo.

"To je bio protest zbog krađe glasova, zbog falsifikovanja političke volje, ljudi su došli da taj protest izraze, bio je to pre svega ogroman građanski protest. Bilo je to sve ono što na ulicama Beograda nismo videli 10. oktobra ove godine. Te dve stvari se ne smeju upoređivati".

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića kako se živi deset godina posle petooktobarskih promena, i koliko smo zaista podigli i učvrstili institucije, Mićunović kaže da je od tada urađeno mnogo kompromisa, peti oktobar je morao da uspostavi vladavinu prava, jer tu je izvor svake korupcije.

"Mislim da nijje bilo političke hrabrosti, ali pojavilo se nasilje, pretnje, mafijaški, ratni poredak postao je snažan, i bila je tu jedna tradicionalna opstrukcija napretka. Takođe, i odsustvo prihvatanja i smisla za realnost, mi nismo shvatili da se svet promenio i postao nešto drugo".

"Evropa se integrisala, a Balkan se raspadao", kaže Mićunović i dodaje da je ovo osma država u kojoj živi.

Podseća i da je još Aristotel rekao da su osnov dobre države dobri građani. Ali i obrnuto, to su vezane stvari. Kaže i da posle nereda u Đenovi, nisu izašli građani da se protiv toga pobune, jer je problem što kada građanska hrabrost spava, tada caruje nasilje.

Evropa ima mane, ali ne gubi ideal

Što se tiče evrointegracija, i gde je zapravo suštinski pomak, Mićunović kaže da smo se približili dosta, da je srpski državni voz na šinama koje idu u jednom pravcu gde se ne može skretati tako lako. Samo od nas će zavisiti ta brzina, skretanja neće biti, i ne može.

"Većina građana hoće te integracije, i mi smo se sa takvim zahtevom i obratili, tako počinje proces našeg učlanjenja", kaže Mićunović.

Mićunović dodaje da „mi Evropu treba da doživljavamo kao partnera sa kojim ćemo se baš o svemu dogovarati, o privredi, pravosuđu, ekonomiji".

O tome da li su srpski političari „nerealno oduševljeni EU", jer se stvara utisak kako je za ulazak dovoljno da prevedemo postojeća evropska pravila i paragrafe, pa će da nas prime,  Mićunović smatra  da to jeste realno, da takva očekivanja postoje, kao bolji život i bolji standard.

"Ali, Evropa je mnogo više od toga, jer treba da znate da ćemo biti članovi jedne velike porodice, snažnog tržišta, to je veliki sklop i veliko društvo, moramo i da upozoravamo građane da nas očekuje izazov, konkurencija, takmičenje, uz naravno šansu da se to čini", smatra Mićunović.

"Evropa zahteva rad, i poštovanje pravila, nikakvo varanje tu nije poželjno, jer će doći kazna", naglasio je.

Što se tiče složenih evropskih procesa, i toga zašto se oni u Srbiji tako slabo razumeju, to jest da i Evropa ima svoje nacionalizme, Mićunović je rekao da Evropa ima svoje mane, kao i sva društva, „a mi imamo velike lomove na planu finansija, ali Evropa ne gubi ideal i perspektivu, nego nastoji da takvi ideali budu fokus nečega o čemu mi brinemo", rekao je Mićunović. To su aktivnosti, a ne gotovi ideali, koji mogu da se smeste u neki trezor", dodaje.

Život na Kosovu prioritet pregovora

Na pitanje zašto očekuje da će pregovori Beograda i Prištine pre bilo kakvih pravnih pitanja biti pregovori o statusu i zaštiti ljudskih i građanskih prava na Kosovu, kaže da mnogi smatraju da je pitanje statusa u opštem smislu i rešeno, i da se neće bitno menjati. "Ali, konačne konture odnosa sa Kosovom nisu definisane, jer život ne čeka, nas mora da zanima ta stavka života".

"Srbija ima interes da razgovara, jer to su naši građani, pa za pravni status mi moramo da brinemo i da razgovaramo. A postoji i svojina koja je veoma važna, bespravno otete kuće, fabrije, mi moramo za tu imovinu da budemo zainetersovani i da je dobijemo, pa kulturne spomenike moramo da zaštitimo, ima toliko stvari, a jedna od njih je i trgovinska razmena", rekao je predsednik Političkog saveta DS.

Kako je srpska politika oko Kosova vezana za postojeće odredbe Ustava, a on je među prvima govorio da se svaki ustav može promeniti u skladu sa realnošću, na čemu su mu mnogi zamerali, Mićunović je rekao da nema nikakav zahtev za promenu Ustava, da ta preambula ništa ne znači, da je to naš osećaj, ali da realnost jeste drugačija, i pitanje je da li mi građane možemo dovesti na izbore, šta je sa bezbednošću, granicama, ako nekome treba ukras, onda neka ostane, ja nemam ništa protiv".

"Ustav je uvek realan prikaz odnosa u nekom društvu, on jednostavno slika jedno stanje, pa sam ja samo rekao da bez političke zrelosti nema realnog rešavanja stvari, ako toga nema, ustav nije nikakva prepreka", kaže Mićunović.

Konkurencija ne dozvoljava bogaćenje

Na pitanje jesmo li posle 5. oktobra dobili kapitalizam bez kapitala, odnosno sa kapitalistima, kaže da je to istina, da se kapitalizam razvijao kroz akumulaciju, "a kod nas raspadom jednog sistema i rasprodajom opštedruštvenog, pa je došlo do jedne pljačke. Privatizacija je vršena uz političku moć, koja je pretvarana u ekonomsku".

Mićunović kaže da nije problem da li ćemo mi imati kapitalističku privredu, jer ako imate monopol vi diktirate cenu, i tu više ne pomaže konkurencija, to je bogaćenje bez kraja, pa tajkunizija jeste najveća smetnja u zaostajanju privreda.

O tome ima li siromašna država uopšte šanse kada se susretne sa interesima tajkuna i je li taj tajkunski kapital postao i njihova direktna ulaznica za ulazak u politička dvorišta, Mićunović je rekao da država ipak mora da se bori, mora da se vrati na antimonopolske zakone, na vladavinu prava.

"Nema razvitka, samo pretakanja i gomilanja kapitala, koji mora nestati, jer u Srbiji nema malog preduzeća koje je postalo srednje, i nema srednjeg koje je postalo veliko. Drugi je problem što mi nemamo istinski pritisak sindikata", rekao je Mićunović.

Program DS se okreće siromašnima

Što se tiče najave DS da se na političkoj lestvici pomera u levo, i je li to neki svetski trend i da se sve ponovo polako vraća ka nekoj socijalnoj pravdi, kaže da to pre svega znači okretanje programa partije siromašnima, i  srednjeosiromašenim slojevima, kao bitnoj ciljnoj grupi koja je značajan otklon od tajkunske mase. Naravno, i sindikatima koji moraju ojačati, i koji i jesu pravi interesi ovih slojeva, kaže Mićunović.

Na pitanje koliko je opasna koncentracija vlasti koju ima DS i da li se plaši da posle 10 godina dolazi do zasićenja birača, Mićunović kaže da DS mora dosta da poradi na pitanjima vladavine prava, i da naravno u takvoj politici ima mesta i za opoziciju, i za nevladin sektor, i samohranih tela, ali kaže da odgovornost nije samo na DS, nego treba ponekad da se prebaci i na druge delove društva.

O tome kako bi opisao tri različita stila vođenja stranke, njegov, Đinđićev, i Tadićev, Mićunović kaže da su to tri čoveka iz tri vremena, da je svako od njih imao neki značajan element svoje generacije.

"Ja sam nastojao da u klasičnom smislu shvatim demokratiju, uz značaj procedura, i u stranci i van nje. Đinđić je bio moderniji u tom smislu, unosio više pragmatizma u politički život, rešavao konkretne probleme, a Tadić je došao u vreme velikog i značajnog uticaja medija, marketinga, modernog viđenja politike, gde je važno dobro govoriti u javnosti, a on to ume i pleni publiku", rekao je Mićunović.

Na pitanje je li naučio predsednika Tadića da igra i politički šah, jer ga je učio onom pravom, Mićunović kaže da on dobro igra, ali da ima i sreće.

"Tadić se dobro snalazi, ima šarma, i njime ponekad pokriva nešto što na vreme ne uradimo, a uz dobru saradnju sa svim organima stranke može da postane zaista značajna figura u regionu", kaže Mićunović.

Ozbiljan odnos prema prošlosti važan

O partijskoj sebičnosti koja utiče na kadrovsku politiku, i koja ponovo nameće kriterijum podobnosti za neki posao, Mićunović kaže da u tome, na žalost, ima istine. Kaže da se za prethodne izbore od strane DS predlagalo da se za sve funkcije u javnim preduzećima raspisuju konkursi, tamo gde su potrebni stručni kvaliteti, jer to je javni interes, a on se samo konkurencijom najbolje brani.

"Na žalost, do toga nije došlo, jer ima mnogo ucenjivačkog kapaciteta kod naše logike koalicionih vlada. Međutim, tu se nije smelo do kraja popuštati, u tom kadrovskom deljenju kolača".

O tome kako bi ocenio rad današnjeg parlamenta, kaže da je parlament nezaštićen, da nema mogućnosti da se na neki način postavi tako da kaže da neki zakon ne može proći, jer kod nas još vlada dominira, a vlada ima moć, ali je imaju i tajkuni.

"Tako svako može bilo koga da diskvalifikuje, pa ni novi zakon o informisanju nije dobar, jer ne može se utvrditi odgovornost", rekao je Mićunović.

Na pitanje kako bi ocenio sve što je u politici godinama radio, Mićunović zaključuje da drugi treba da hvale i kude, ali da čovek kroz svoj rad stekne neka iskustva.

Dodaje da je najbolje biti u skladu sa samim sobom, jer čovek ne sme da bude jeftin, ali mora da zna i da ništa nije tako strašno kao što izgleda.

"Ja sam svašta prošao, ali ostala je jedna stvar koja me čini nespokojnim, to što država i društvo nemaju dovoljno snage da se ozbiljno odnose prema svojoj prošlosti, a u to spada i kontinuitet nasilja koji se sprovodi kroz određen vojno policijske institucije", zaključio je Mićunović.

Nastavak na RTS...