Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Apr.2022, 15:44

Infarkt roditelja prvo upozorenje

Osobe s genetskim opterećenjem za aterosklerozu moraju uzimati lekove koji snižavaju vrednosti masnoća u krvi još u srednjim godinama, čak i kada nemaju srčane tegobe

Dok nauka ne utvrdi koje to mutacije na genima kod nekoga dovode do suženja arterija i visokog holesterola, protiv ovih faktora rizika za infarkt i šlog borba se vodi lekovima statinima i zdravim načinom života. Ovo je glavna poruka akademika Miodraga Ostojića, kardiologa-interniste i profesora emeritusa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali u toj borbi, on naglašava, posebno uporni i ozbiljni treba da budu ljudi koji imaju genetsko opterećenje za bolesti srca i krvnih sudova.

Ali, kako laik može znati da mu je nasleđe predaka u vidu gena opasno breme i da treba da se upusti u tu borbu, čak i kada nema srčane tegobe?

Redovne analize holesterola

– Dok se ne završe proučavanja mutacija na genima, preostaje nam da ozbiljno prihvatimo činjenicu da nam je, recimo, otac oboleo od kardiovaskularnih bolesti pre 55, a majka pre 65. godine ili su infarkt imali stric, tetka, ujak, pa čak i roditelji roditelja. Onda treba pratiti kolike su nam vrednosti masnoća u krvi, a posebno ranu terapiju treba započeti ako uz genetsko opterećenje postoje i neki pretklinički markeri – promenjeni nalaz na dopler ultrazvuku vratnih arterija ili početna ateroskleroza na nogama. Plakovi se lako vide na abdominalnoj aorti ili na arterijama nogu, što se sve uočava običnim pregledom ultrazvukom – objašnjava za „Magazin” profesor Ostojić.

Kad neko već ima tegobe i simptome, dodaje, propušteno je važno vreme za prevenciju, ali nije kasno da pacijent i tada počne da popravlja svoje zdravstveno stanje.

– Danas znamo da osoba koja ima genetsko opterećenje za aterosklerozu mora s lekovima koji snižavaju vrednosti masnoća u krvi da krene vrlo rano. Naglašavam da nije dovoljno samo da vodi što zdraviji život – kaže naš sagovornik.

Dalje objašnjava koje su vrednosti masnoća u krvi potencijalno opasne za osobe koje imaju genetsko opterećenje (rano obolevanje bliskih srodnika).

– Normalnim se smatra vrednost holesterola od 5,2 milimola po litru. Podeljeno po frakcijama „loš” LDL ne sme biti veći od 3,3 mmol/l, a „dobar” HDL holesterol 1,4 mmol/l, dok trigliceridi treba da budu najviše 1,7. Ali, za onog ko ima nasledno opterećenje, ove vrednosti ne važe. S njima će takva osoba izgoreti kao plavuša na suncu – insistira na metafori dr Ostojić i dodaje da ove vrednosti ljudi s genetskim opterećenjem moraju da drže na nižim brojkama. Dakle, onaj holesterol od 5,2 mora da se spušta na oko 4, a LDL treba da bude 1,8 (postoje minimalne varijacije u normalnim vrednostima među različitim biohemijskim laboratorijama).

Na pitanje kako to postići, kratko odgovara: – Statinima, lekovima koji snižavaju masnoće u krvi. Ima ljudi koji ne reaguju sasvim adekvatno na statine, ali je sreća da sada imamo i nove lekove za snižavanje masnoća u krvi.

Sve to čak nema veze s tim da li taj pacijent ima nekakve izražene srčane tegobe. Dr Ostojić podseća da ako se krvni sud posmatra kao prozor sa četiri okna, tegobe se javljaju tek kada se, metaforički kazano, zapuše više od tri okanca. Tek kada i četvrto okno popušta i smanjuje se, javljaju se tegobe.

Da li su pacijenti spremni da poslušaju ovakvu preporuku?

– Tu zaista postoji problem: ako nešto od lekova za snižavanje holesterola nije na pozitivnoj listi, odnosno ako se ne izdaje na recept već se kupuje, ljudi u velikom broju odustaju od preporučene terapije. Recimo, statini su na pozitivnoj listi, ali ne reaguju svi pacijenti na njih. Kod nekih bolesnika su bez odgovarajućih (očekivanih) efekta, zato oni treba da uzimaju takozvane PCSK9 inhibitore, koji se daju u vidu dve injekcije mesečno, a koštaju oko 450 evra. Najnovija terapija je i injekcija, koja se daje samo dva puta godišnje i napravljena je po istoj tehnologiji kao i važeće vakcine protiv kovida 19, zasnovana na sporoj interferirajućoj RNK. Dakle, pacijenti prihvataju statine, uveli smo ih na velika vrata našim pacijentima – kaže dr Ostojić, koji tri nedelje u mesecu radi kao savetnik u Institutu „Dedinje”, a jednu nedelju radi s pacijentima i specijalizantima u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci.

Ima li preventivne terapije za kardiovaskularne bolesti bez lekova, za koju ne treba mnogo para?

Šetnja nije sasvim dovoljna

– Ima i to je fizička aktivnost, odnosno redovno vežbanje, kao i pravilna ishrana. Šetnje su važne, ali nisu sasvim dovoljne, potrebno je najmanje dva puta nedeljno pola sata treninga: malo raditi trbušnjake, malo vežbe s tegićima. Dokazano je da plivanje pomaže da se što duže sačuvaju kognitivne, znači moždane funkcije, jer ateroskleroza pogađa sve sisteme u telu. Ateroskleroza je kao zamor materijala, a evo primera koji će naši ljudi najbolje razumeti. Ako imate najbolji automobil, recimo, najnoviji golf, kada pređe 350.000 kilometara, morate da ga odvezete na „generalku”. Ako u taj dobar automobil sipate stalno loše gorivo, ako ga vozite po šljunku, kraće će vam trajati. Ako ga čuvate, druga je priča. Pouka ove priče je da ne možete više da pazite svoj golf, nego svoj organizam – poručuje kardiolog.

Pandemija je bila, mnogi su preskočili kontrole ili su propustili da neki simptom provere kod lekara. Koliko je često potrebno ići kod kardiologa?

– Naravno da kod kardiologa treba ići i kada nema tegoba, ali nemamo mi dovoljno ovih specijalista koji će svakom stanovniku ove zemlje ukazati na značaj prevencije i odrediti dosta precizno individualni rizik od nastanka kardiovaskularnog oboljenja na osnovu specijalno izrađenih tabela, pa i lakih za korišćenje kompjuterskih programa. Za to se obučavaju lekari u domovima zdravlja u sklopu kontinuirane medicinske edukacije, a nju bi trebalo još inovirati, jer su krajem 2021. izašle nove tabele i preporuke.

​Vino, ipak, ne čuva zdravlje

U jednom davnašnjem intervjuu za naš list akademik Ostojić je kazao da zdravlje srca čuva i jedna do dve čaše crnog vina na dan.

– Bilo je puno reakcija na ovu moju preporuku u prevenciji, navodno da time propagiram alkoholizam. Naravno, nije mi to bilo namera. Sada kada držim predavanja, pokažem na slajdovima i snimak tog članka iz „Politike” i kažem da je to dobro za kardiovaskularni sistem, ali se naknadnim analizama pokazalo da se povećava rizik nastanka drugih bolesti, nekih vrsta raka. Pa tako ko je „uštedeo” na kardiovaskularnim bolestima izlaže se riziku da to „plati” pojavom demencije i atrofije mozga, rakom usne duplje kod muškaraca ili tumorom dojke kod žena. Dakle, ko ni do sada nije pio, neka tako nastavi, a ko pije, neka one dve čaše vina smanji na manje od čaše – poručuje dr Ostojić. U nekim zemljama je zvanična preporuka nula, tj. apstinencija od svakog alkohola, isto kao i za pušenje – bez ijedne cigarete.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...