Izvor: Radio 021, 17.Avg.2015, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo njive, ali smo najgori u navodnjavanju
Nedostatak novca i projekata razlozi su zbog kojih je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po površini njiva koje navodnjava.
Iako bi nas manje koštalo uvođenje sistema za navodnjavanje nego gubitak novca zbog smanjenih prinosa i saniranje šteta izazvanih sve češćim sušama, problem suvih njiva godinama se ne rešava. Procene su stručnjaka da direktni gubici poljoprivrede zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja iznose čak 500 miliona evra, dok gubici prehrambene industrije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << idu i do dve milijarde evra.
S druge strane, ceo projekat unapređenja sistema navodnjavanja koštao bi između tri i četiri milijarde evra.
"Svake godine u vreme kad je puna vegetacija, odnosno u julu i avgustu, imamo manje padavina i useve pogodi suša. Pametan svet računa na to i trudi se da izbegne gubitke i da se pripremi za takve situacije. Velika je nesreća što se sredstva iz budžeta ne ulažu u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje", kaže Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku privrede.
On napominje da smo za suše koje su nas ove godine pogodile znali da dolaze mesec dana ranije i da je tada trebalo organizovati bar nešto improvizovano, da spasemo šta se može spasti.
"Država bi trebalo da očisti postojeće kanale za navodnjavanje i da stimuliše nabavku opreme za navodnjavanje. Država sada to radi vrlo skromnim sredstvima, ali bi trebalo pod hitno da završi mrežu kanala i da omogući ljudima da navodnjavaju njive", kaže Cvijanović.
Agrarni analitičar Vojislav Stanković napominje da poljoprivrednici sami to ne mogu da urade.
"To je izuzetno skupo. A kamate na kredite su skupe i poljoprivreda ne može to da podnese. Država je na potezu. Za rešavanje problema navodnjavanja potrebno je tri do pet godina. Ali, ne radi se na tome. Evo, sledeće godine će poljoprivrednicima biti na raspolaganju 175 miliona evra iz evropskih IPA fondova", kaže Stanković.
On ima još jedno rešenje za problem sa sušama. "Treba stvarati organizme otporne na sušu, ukrštati sorte da bi se dobila sorta koja dobro podnosi sušu. To bi Ministarstvo za nauku trebalo da organizuje zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede", kaže Stanković.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da raniji pokušaji u pravcu razvoja navodnjavanja nisu dali primetne rezultate i da su uradili Studiju izvodljivosti navodnjavanja u Srbiji.
"Cilj izrade studije je dobijanje osnova za donošenje odluke o pokretanju kreditne linije Abu Dabi fond za razvoj navodnjavanja koja je fokusirana na razradu koncepta navodnjavanja na površini od 28.000 hektara. Trenutno se lista projekata iz ove studije nalazi u Abu Dabiju i do kraja meseca očekujemo njeno odobravanje", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Investiranje u navodnjavanje je skupo, kažu ratari.
"Sistemi 'kap po kap' koštaju od 1.500 do 3.500 evra po hektaru, a za orošavanje ratarskih kultura potrebno je 2.000 evra po hektaru. Kada se zemlja navodnjava potrebno joj je i više mineralnih đubriva", kaže Miloš Ćosić, ratar iz Srema.
Vreba aflatoksin
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine formiralo je komisiju za ocenu stanja useva kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u ovogodišnjem rodu kukuruza.
Komisija je predložila set preventivnih mera kojih se moraju pridržavati proizvođači i skladištari kukuruza u cilju sprečavanja pojave aflatoksina i drugih mikotoksina.
