Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre s demokratijom
Nedoumice sa demokratijom nastavljaju se u Srbiji i ove 2006. godine. Ko je verovao da je stvar sa demokratijom završena grdno se prevario. Pokazuje se da ona od opštih pravila igre lako postaje usko interesna igra. U to nas uverava jedan analitički pogled (Dušan Pavlović Jedina igra u gradu) i polemika jedne političarke (Vesna Pešić Igra brojkama) u "Politici" (14. 12. 2006). Kako oni razumevaju demokratiju? Odgovor je: u skladu sa svojim interesima i strastima.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naučnoj literaturi o demokratiji navode se dva osnovna njena kriterija: institucija slobodnog političkog organizovanja (izbori za organe vlasti) i slobodnog javnog izražavanja (mediji). Svaki dalji korak u tom pravcu povezan je sa rizikom instrumentalizacije demokratije. Primer takvog nastojanja je upotreba maglovitog pojma "ravnoteža među ključnim političkim akterima" koji može da znači sve i ništa. I to se pokazuje upravo na primeru iskustva sa demokratijom u Srbiji. Neobična je tvrdnja da posle izbora 2003. demokratija u Srbiji nije konsolidovana. A nije zbog magle o "ravnoteži snaga". Tako, danas su u ravnoteži one snage koje su srušile Miloševićev režim 2000. godine, a one snage koje su "poražene" su u taktičkoj ravnoteži jer ako "osvoje vlast krenuće u radikalnu reformu".
Koliko je to proizvoljna i interesno-pragmatska interpretacija bliske srpske političke prošlosti, koja se voluntaristički deli na pseudodemokratiju i demokratiju (a u pseudodemokratiji na jednim izborima vlast dobija izbore i svi je prihvataju!) pokazuje se na osnovu konkretnih političkih činjenica.
Među snagama koje su srušile Miloševićev režim nalaze se i stranke koje direktno osporavaju nedavno usvojeni ustav a u kampanji se zauzimaju za amputaciju pokrajine Kosovo i Metohija (grupacija oko LDP). Gde je tu demokratska "ravnoteža snaga" među političkim strankama koje su izvele promene 2000. godine? S druge strane, "poražene" snage su aktivno učestvovale u stvaranju i usvajanju osnovnog demokratskog akta države. Gde je tu i nagoveštaj kretanja u "radikalnu promenu sistema" ako se učestvovalo u izgradnji prethodnih kao i poslednjih demokratskih i parlamentarnih institucija? Nema od toga ni traga. Ovi primeri pokazuju kako se jedan poseban politički interes uvija u retoriku demokratije pomoću metafora i maglovitih reči. Ovakva gledišta samo odmažu javnim naporima izgrađivanja demokratske svesti i institucija. Teško je poverovati da se u okviru demokratske kulture jedne zajednice ne razlikuju stranke koje deluju antisistemski i antiustavno i stranke koje poštuju osnovna pravila demokratske igre. Onaj ko to ne vidi rukovodi se nekim svojim željama i interesima da stvari u državi budu kako bi on želeo a ne u skladu sa narodnom voljom. Otuda besmislen poziv da se reformišu stranke starog režima, a ne institucije. Vidimo kao na dlanu koje su stranke deo sistema, a koje antisistemske. I nije slučajno da narod poštuje one stranke koje su verne demokratskim institucijama. Od te vere neće ih odvratiti nijedan analitičar.
Drugi primer prilagođavanja demokratske igre svojim interesima otkrivamo u već pomenutom tekstu "Igra brojkama" (opet igra!). Ovde je, takođe, značajno pitanje kako Pešićeva shvata demokratsku igru. Kriterijum za razlikovanje demokratskih i (valjda) nedemokratskih snaga u Srbiji, ona nalazi u razlikovanju "prostačkih izliva mržnje" i javne kritike opozicije. Primer prvog su radikali, a drugog je politička grupacija kojoj pripada Vesna Pešić.
Onoj malopređašnjoj igri demokratije sa "ravnotežom snaga", u tekstu o kome je reč, dodaje se igra brojevima. Tvrdi se da je to antidemokratska igra! Zašto? Otkud to? Pa, u demokratskoj utakmici učestvuju oni koji to žele. Rezultati izbora pokazuju da neke stranke imaju koren u narodu, a druge i posle petnaest godina bavljenja politikom imaju samo mali broj sledbenika. Nema tu ni antidemokratije, ni ućutkivanja ni populističke diktature. Ima samo sposobnih i nesposobnih političara. Pravo je svakoga da komentariše i ocenjuje delovanje političkih stranaka. A kome smeta mali vlastiti broj neka se ljuti na glasače, a ne na posmatrače demokratske igre.
Sociolog, naučni savetnik
Zoran Avramović
[objavljeno: 20.12.2006.]
