Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idemo u Afriku!
Srbija je na putu ka boljoj budućnosti: „ekonomski oporavak“ zemlje „samo što se nije desio“, „obrazovni sistem“ je u „procesu opsežnih reformi“, „vlada daje poslednje atome snage“ da bi „penzionerima bilo bolje“, „prava radnika“ nikad nisu bila veća. Banke nude „neverovatne kredite“, prodavnice nude „neverovatno kvalitetne proizvode“ po „neverovatno niskim cenama“, „neverovatno talentovani“ pevači, glumci i drugi „zabavljači“ zabavljaju našu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << omladinu na „neverovatno posećenim koncertima“.
Ako bi se verovalo parolama, obećanjima i reklamnim kampanjama, u Srbiji - nikad bolje. Sa (neverovatnom) tendencijom da nam bude još bolje. Na našu veliku žalost, realnost je brutalno različita od virtuelne „zemlje sreće“ u kojoj, po masmedijima, već živimo, ili u nju samo što nismo dospeli. U stvarnosti, Srbija ne da se neće „ekonomski oporaviti“, nego se gomilanjem dugova stvara osnova za dužničko ropstvo nekoliko sledećih generacija. Obrazovni sistem se sistematski uništava kako bi se stvorila poslušna radna snaga kojom je lako manipulisati. Penzioneri će, kako vreme odmiče, postati kategorija koja nestaje: do penzije će se dolaziti sve teže, u sve poznijim godinama (o ovome svedoče nedavne inicijative vlade), a čekovi će biti sve manji. „Neverovatni krediti“ banaka nisu ništa drugo nego metod pravljenja lakog i brzog profita na grbači naivnih, a „neverovatno kvalitetni proizvodi“ nisu ništa drugo nego gomila jeftinog i u suštini bespotrebnog đubreta za koje su nas medijski magovi nekako ubedili da nam je neophodno.
Ovo što se događa Srbiji nije ništa novo: ceo proces je već odavno razrađen i više puta isproban u praksi. Cilj je da se država, uz pomoć korupcije, laži, prevara i pritisaka, pretvori u koloniju - koja će korporativnoj globalnoj ekonomiji doprinositi jeftinom radnom snagom i tržištem otvorenim za plasman trećerazrednih proizvoda.
Dužničko ropstvo
Američki ekonomista Džon Perkins je u svojoj knjizi „Ispovest ekonomskog plaćenog ubice“ detaljno opisao metod ostvarivanja ovog plana. Po priznanju Perkinsa, koji je za američku vladu radio uglavnom na teritoriji Latinske Amerike, sistem je iznenađujuće jednostavan: vlade zemalja-ciljeva prvo treba „ubediti“ da su im za „restrukturiranje privrede“ potrebni ogromni zajmovi (u našem slučaju od MMF). Ukoliko neko posumnja u dobre namere onih koji nam „velikodušno“ pozajmljuju novac, ili se jednostavno upita „a kako ćemo mi to vratiti“, on biva prvo upozoren da to ne čini, a posle i odstranjen sa političke scene, medijski označen kao „protivnik reformi“ ili (što je, priznaje Perkins, rađeno u Latinskoj Americi) fizički eliminisan.
Ogromni krediti, naravno, ne bivaju nikad upotrebljeni za „restrukturiranje i modernizaciju privrede“. Privreda, čega smo svedoci, ubrzano propada, postaje servis korporacija (one iz nje uzimaju ono što im je potrebno), radnici ostaju bez posla, a stvara se „elita“ sastavljena od onih koji su u prijateljskim, rođačkim ili drugim vezama sa „nosiocima tranzicije“. Kada se podvuče crta, posle korišćenja kredita ostaju nam razorena privreda, osiromašeni građani, nova „elita“ i - ogroman dug.
Politika i mediji
A dug, je li, zahteva servisiranje. Kako ćemo ga servisirati? Uzimanjem novog, „povoljnog“ kredita, kod MMF, naravno. Kad se taj kredit potroši na otplaćivanje prethodnog, uzima se novi, „još povoljniji“.
Uloga političara u vremenima „tranzicije“ (čitaj kolonizacije) jednostavna je: oni su tu da bi od očiju javnosti sakrili suštinu ekonomskog dešavanja i pomerili fokus na druge stvari. Oni su tu da stvore privid „slobodnog društva“ i „demokratskog procesa“. U stvarnosti, sve političke stranke kontrolisane su i finansirane od strane jednog ili nekoliko centara moći, a programi i „ideologije“ su tu samo da bi narod imao oko čega da se svađa i spori, dok mu se iza leđa, neprimetno, rade ozbiljne i krupne stvari. Ovi „političari“ za svoje usluge bivaju nagrađeni bezbrižnim, bogatim životom i ekonomskom sigurnošću za članove svoje neposredne i dalje familije i okruženja.
Uloga medija je višestruka: pre svega, oni su tu, takođe, da sakriju i mistifikuju suštinu dešavanja na ekonomskom planu. Za nešto što je očigledan lopovluk oni su tu da pišu da je „prosperitetno ulaganje“, za očigledne lopuže piše se da su „ugledni biznismeni“, a za one koji izrabljuju radnike kaže se da „hrane hiljade radničkih porodica“. Mediji su tu i da dezorijentišu radnike i „gubitnike tranzicije“, ćuteći o realnim problemima sa kojima se susreću, žigošući one koji ostanu bez posla kao „neradnike“, one koji protestuju kao „ludake“, a one koji se bune protiv celog koncepta kao neku vrstu jeretika, odnosno kao one koji su „protiv modernizacije zemlje i uključivanja u svetske privredne tokove“.
Manipulacija mladima je jedan od kamena-temeljaca neokolonijalizma. Smanjivanjem budžeta za obrazovanje ruši se ugled nastavnika i škole, pa oni za đake, umesto uzora, postaju predmet sprdačine. Sam koncept znanja se devalvira, a njegovo mesto preuzima koncept „snalaženja“. Ideolozi tranzicije novi sistem obrazovanja opravdavaju rečima „šta će deci nepotrebno znanje“ ili „moraju se obrazovati za ono što im treba za buduću profesiju?“
Nepotrebno je naglašavati, na ovaj način stvaraju se generacije nesposobne da kritički promisle društvo u kojem žive, „radilice“ pogodne za svaku vrstu ideološke ili psihološke manipulacije. Umesto kulture, servira nam se zamena za kulturu (tzv. pop-kultura), koja je, barem u Srbiji, uvek na ivici pornografije (mada je „zvanični“ stav prema pornografiji izričito negativan).
Obrazovanje, kultura i sport
Na kraju, kao i u većini novih kolonija, sport je bitan deo projekta: uspesi sportista povodi su za ulična slavlja, nekontrolisane izlive radosti, čestitke političara i slične izraze „nacionalnog jedinstva“. Radnik, umesto da bude jako zabrinut svojim egzistencijalnim položajem, biva srećan „jer je Novak razbio Nadala“.
S druge strane, sport na tribine privlači i „navijače“. Da ne dužimo o njima, pošto je ovih dana dosta pisano na tu temu, uz samo jedno pitanje: nije li bes koji oni osećaju jedni prema drugima, prema „pederima“, „Ciganima“, strancima (čemu god) - bes čiji realan uzrok leži u stvarima o kojima smo pisali? I nije li „zgodno“ da se nagomilani bes i nasilje koje iz njega neminovno sledi usmere negde drugde, a ne ka onima koji su odgovorni za stvaranje uslova u kojima bujaju bes i nasilje?
Ovaj tekst je zaista prijatno iznenadjenje, svaka cast.
Svaka rec je velika istina i zlata vredi ali....ima li ko da shvati sve ovo ?Nas narod zivi u zabludi.Nije ovo samo u Srbiji , dosta zemalja prolaze kroz ovu , takozvanu, paklenu tranziciju iz slobode u ropstvo.Davno je odluceno iz centra moci da se svaka drzava najbolje osvaja kada se 20 posto maloumnika plati da uzivaju i da se izivljavaju a 80 posto da gladuje.Ti labilni karakteri ce uvek biti poslusni i radice sve sto im se kaze.B T i DS nisu dobili vlast slucajno .Zar nisu sve diplomate iz raznih krajeva sveta a u Evropi dolazili "Palmi" na noge da popune broj i osiguraju DS da pobedi.Ono sto su ovi uradili NIKO vise popraviti ne moze.Novine pisu o glupostima kao nekadasnji zabavnik za decu.Televizija prikazuje najogavnije stvari moguce .Sama prljavstina.
Mi smo odavno jedno africko pleme samo sto su nasi politicari zaboravili da nam to kazu.
Puno puta sam pisao bas o ovim stvarima. Malo puta ste objavili. Ne pisem da bi iskalio neki bes ili zadovoljio sujetu. Pisem jer se ovom narodu upravo ovo sto ste objavi treba SVAKI DAN stvaljati pred oci. NEOKOLINIZATORSKA stampa (BLIC,DANAS i ostala stampa duhovno korumpiranih tzv intelektualaca) i medija B92, oni beskrupolozno, podlo na najniizem ljudkom nivou SVAKODNEVNO "peru mozak" izbezumljenom narodu.
Pogledajte jutros naslov u "Blicu" Trubaci na racun gradjana" . Pogledajte tu PODLOST. Neko je platio (kao da su to neke pare) da muzika doceka Predsednika Rusije Medvedeva, osvedocenih PRIJATELJA SRPSKOG naroda. Taj isti "Blic" nije komentaruiso kada je pola Beograda OSAKACENO da bi dosao UBICA SRPSKOG naroda Podpredsedinka SAD Bajdena. Koliko je to kostalo "BLICOVA" BBANDO?
.Ovo samo potvrdjue navode u tekstu. Normalno mi iznosimo detalje koji su i te kako vazni.
