Izvor: Blic, 28.Dec.2011, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I muškarci pate od osteoporoze
Većina ljudi sazna da ima osteoporozu tek kada polome neku kost i odu kod lekara. To je metabolička bolest koja se razvija bez simptoma, a odlikuju je snižena koštana masa i poremećena mikroarhitektura kosti, što za posledicu ima veću sklonost ka prelomima. Pretpostavlja se da deset odsto svetske populacije boluje od osteoporoze, od kojih oko 80 odsto obolelih ima primarnu osteoporozu, onu koja se javlja u menopauzi i starosti.
Na osnovu brojnih epidemioloških studija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smatra se da će svaka druga žena i svaki peti muškarac stariji od 50 godina do kraja života doživeti osteoporični prelom, tako da se ova bolest ne može smatrati kozmetičkim problemom, jer bitno narušava kvalitet života obolelog.
- Nažalost, gubitak koštane mase je klinički u potpunosti nem proces, ničim se ne najavljuje, kao što ni dok dobijamo koštanu masu u detinjstvu i adolescenciji nemamo simptome tog procesa, potpuno suprotnog u odnosu na nastanak osteoporoze. Često je prelom prva manifestacija ove bolesti. Najčešći prelomi su prelom pršljena, podlaktice, kuka, nadlaktice - kaže dr Katarina Simić Pašalić, specijalista interne medicine i reumatologije.
Žene u menopauzi su u osobitom riziku, navodi sagovornica, jer je estrogen hormon od najvećeg značaja za uravnotežavanje stalno aktivnog procesa pregradnje kostiju.
- Sa gubitkom funkcije jajnika i estrogena, između ostalog, nastupa i pojačani gubitak kosti, koji u ranoj postmenopauzi može ići i do 12 odsto godišnje, što osobu veoma brzo uvodi u sniženje košatane gustine do nivoa osteoporoze - objašnjava dr Simić Pašalić.
Nasleđe igra veliku ulogu za dobijanje osteoporoze, i podatak o tome da je neko od srodnika prve linije imao prelom kuka spada u značajne kliničke faktore rizika za prelom kosti.
Osteoporoza se leči i drži pod kontrolom adekvatnim navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, ali i lekovima koji utiču na smanjenje razgradnje kostiju i povećanje njihove izgradnje.
- Ima i preparata koji ispoljavaju oba pomenuta dejstva na kost, primenom i povećanim unosom vitamina D, u obliku prirodnog vitamina najčešće, a za dnevni unos se preporučuje 600-1000 IJ. Hrana bogata kalcijumom je sastavni deo prevencije i lečenja, pa treba konzumirati mleko, mlečne proizvode, koštunjavo voće, suve smokve, kajsije, pasulj, soju, brokoli. Ukoliko se ishranom ne unosi dovoljno kalcijuma, preporučuje se uzimanje suplemenata koji u sebi imaju kalcijum, magnezijum, cink, vitamin K - kaže sagovornica, uz preporuku da žene starije od 50 godina dnevno treba da unose 1.000-1.200 miligrama kalcijuma.
- Na prvi pregled gustine kostiju, osteodenzitometriju, treba otići u postmenopauzi, kada lekar na osnovu tog statusa žene i prisustva kliničkih faktora rizika zaključi da je potrebna provera koštane gustine. Muškarci ne bi trebalo da se rutinski mere, već posle 50. godine, ako imaju faktore rizika. Kontrola se uobičajeno obavlja na dve godine - kaže dr Simić Pašalić.
Decu posebno treba stimulisati da usvoje zdrave životne navike, savetuje sagovornica, jer borba za očuvanje zdravlja kostiju traje celog života. U tom uzrastu se stiče, gradi kost kao nikada kasnije u životu, i to treba maksimalno iskoristiti. U odsustvu bavljenja sportom, u svakom životnom dobu treba svakodnevno provesti neko vreme u brzim šetnjama, hodanju uz i niz stepenice, što takođe deluje zaštitno na očuvanje koštane mase.
Srbija na evropskom proseku
U Srbiji nisu sprovođene klasične epidemiološke studije, ali na osnovu manjeg pilot-istraživanja iz 2007. sprovedenog u Institutu za reumatologiju i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP, a među 2.500 osoba koje su upućene na pregled - sniženje koštane gustine na nivou osteoporoze nađeno je kod 28 odsto žena i 5,8 odsto muškaraca, što se slaže sa podacima o učestalosti ove bolesti u zemljama koje imaju veoma detaljne i pouzdane baze podataka.
.jpg)
