Izvor: Politika, 13.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I jedna žrtva je strašna
Svaki učenik završnog razreda osnovne škole trebalo bi da kroz istoriju ume da se snađe u vremenu i prostoru, da poznaje osnovne podatke iz nacionalne i opšte istorije, da zna da se istorijski pojmovi mogu različito tumačiti i da ih prepoznaje. Osmaci bi već trebalo da prepoznaju da li se kroz neki tekst, recimo, plasira propaganda ili je samo reč o ogoljenoj informaciji. Da bi se učenici za to zaista i osposobili i u udžbenicima bi trebalo da bude zastupljen metod multiperspektivnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez obzira na to što udžbenik nije i jedini izvor informacija.
– Kroz multiperspektivnost se ne propagiraju neke druge, možda nama ne tako prihvatljive ideje, poruke, već se samo jedan isti događaj prikazuje iz više uglova, ukazuje se na postojanje više istorijskih izvora. Kroz nastavu istorije kao humanističke nauke učenici treba da se osposobe da istražuju i da kritički misle. Metod multiperspektivnost koji je trend i na Zapadu valjalo bi da se primenjuje u svim temama, a posebno onim osetljivim koje spajaju i razdvajaju narode i države u regionu – smatra dr Marko Šuica, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za istoriju.
On je takođe među stručnjacima koji su sačinili standarde za nastavu istorije koje bi uskoro trebalo da usvoji Nacionalni prosvetni savet, a i koautor je priručnika za nastavnike osnovnih škola, vežbanke (radionice) za osnovce šestog razreda i udžbenika istorije za drugi razred gimnazije koji bar do sada nije izazvao polemike. Taj udžbenik se doduše ne bavi savremenom istorijom, već srednjim vekom. Bio je Marko Šuica od 2001. do 2004. i koordinator Projekta analize i komparacije udžbenika istorije na Balkanu.
Prema njegovim rečima, multiperspektivnost je ušla u predložene standarde za nastavu istorije.
On smatra da je veoma važno i da se kod učenika stvori i saosećanje prema njihovim vršnjacima iz okruženja. Zato se strahote rata mogu prikazati kroz stradanja dece, a da se pri tome ne pominje ni ko je počeo rat, niti da se prebrojavaju mrtvi. Može to da se učini, kaže, i kroz brižljivo odabranu fotografiju unesrećenog deteta ispod koje neće pisati koje je ono nacionalnosti.
– To je jedan od načina za prikazivanje događaja iz bliske prošlosti, kada nema te takozvane istorijske distance. Uostalom, i jedna žrtva je strašna. Upravo viktimizacija sopstvenog naroda, takmičenje u tome ko će više mrtvih prebrojati jeste problem u zemljama bivše SFRJ. Taj koncept žrtvi koji se javlja na Balkanu treba napustiti – mišljenje je dr Šuice.
On smatra da novi udžbenici iz istorije, pa i taj za osmi razred, predstavljaju značajan pozitivan pomak u udžbeničkoj izdavačkoj delatnosti. Dobro je, na primer, to što je u knjizi za osmake prikazan običan, svakodnevni život ljudi u različitim periodima. I što su napokon u istoriju ušli reditelji, muzičari, sportisti koji su obeležili jedno vreme. Prema oceni Šuice, to je dobar trend zastupljen u novoj generaciji naših udžbenika. Tako se, veli, radi i u svetu. On smatra da se do boljih udžbenika može doći i liberalizacijom tržišta, a ne da samo jedna izdavačka kuća izdaje udžbenike, kakva je sada situacija kod nas, ako se izuzmu đačke knjige za niže razrede osnovne škole.
[objavljeno: ]
