Izvor: Politika, 15.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bebe jedva dišu
Sa svakim udahom Subotičani unose u pluća sedam puta više polena ambrozije nego što smeta prosečnom čoveku
SUBOTICA – Poslednje sedmice u dečjem dispanzeru lekari se ne odvajaju od boca sa kiseonikom kojima pružaju pomoć bar polovini svojih malih pacijenata. Od prošle subote čekaonice u dečjem dispanzeru pune su dece sa respiratornim problemima, a lekari objašnjavaju da je najverovatnije uzrok visok nivo polena korova ambrozije u kombinaciji sa određenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vremenskim prilikama i vazdušnim pritiskom.
– Polovina pacijenata koji su nam se javili imala je disajne tegobe. Bronhijalitis se uglavnom javlja kao reakcija na alergene u vazduhu, a ono što je specifičnost ove godine jeste da, iako nismo imali više pacijenata nego lane, svi su imali težu kliničku sliku. Imali smo tako slučajeva da se respiratorni problemi javljaju kod beba od mesec dana, a u nekoliko navrata decu sa maskama sa kiseonikom vozilima Hitne pomoći odmah smo transportovali u bolnicu na hospitalizaciju – kaže dr Ljiljana Kubatović, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece. Iz ove grupacije regrutuju se kasnije alergična i astmatična deca.
Problemi kod dece su posebno izraženi, ali poslednjih sedmica gotovo da nema Subotičanina koji se ne žali na neku tegobu izazvanu visokom koncentracijom polena u vazduhu. Peckanje i svrab očiju, grla, otežano disanje, kijanje gušenje, malaksalost, samo su neki od simptoma zbog kojih se građani obraćaju lekarima za pomoć. Umesto hemijske industrije koja je ih "gušila" do pre deceniju a koja više u gradu praktično ne postoji, Subotičani danas stradaju od bašta.
Polen korovske biljke ambrozije toliko se "razbaškario" po svim javnim površinama, da ni učestali apeli i pozivi da se ambrozija kosi i uništava ne daju rezultata. Kose se gotovo niko ne hvata, a pri tom jedno košenje ne znači gotovo ništa. Iako je Subotica bila među prvim gradovima koja je edukacijom, flajerima i štampanim materijalima pokušala da skrene pažnju građanima na opasnost od zapuštenih terena i parcela, ali ove godine kao da je malo urađeno i da su zakazali i građani i javne službe.
Otuda nije čudno da iz Zavoda za zaštitu zdravlja stižu alarmantni podaci da je Subotica po koncentraciji polena premašila sve gradove u okolini – i Novi Sad, Beograd, pa i Mađarsku koja se sa nadiranjem ambrozije sve uspešnije nosi upravo širokom građanskom akcijom uništavanja, ali i kažnjavanja aljkavih građana. Tako prema rečima Tanje Škorić, biologa u Zavodu "klopka za polene" registrovala je maksimalnu koncentraciju polena trava 4. septembra. U vazduhu je po kvadratnom metru bilo 1.028 čestica trava, pre svega ambrozije, što je sedam puta više nego maksimalna granična količina koja smeta ljudima. Po svojevrsnoj skali čovekove osetljivosti na polen do 15 čestica u vazduhu smeta samo izuzetno osetljivim osobama, od 15 do 200 čestica smeta prosečno osetljivim ljudima, a preko 200 može se reći da predstavlja iritaciju za sve. Kada je u vazduhu sedam puta više polena pre svega ambrozije, može se samo zamisliti koliko "neprijatelja" zdravlja uleće u organizam sa svakim udahom.
--------------------------------------------------------------------------
Nešto im "štipa" nos
KRUŠEVAC – Građani Kruševca u poslednjih desetak dana sve češće prijavljuju da ih u večernjim satima guši dim i miris sumpora, iz pravca severozapada, a najverovatnije iz industrijske zone sa jasičkog puta. Zavod za zaštitu zdravlja otvorio je i dodatno, peto merno mesto aerozagađenja u ovoj zoni, dok su ekološki inspektori obišli desetak firmi, mogućih zagađivača.
O ovom problemu raspravljali su i odbornici na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine. Oštru kritiku na račun vlasti i institucija koje se bave ekologijom uputila je i dr Ranka Radonjić, na konferenciji za medije u Demokratskoj stranci, tražeći otkrivanje nepoznatog zagađivača.
– Tajanstveni miris u Kruševcu se oseća već dve nedelje. Građani koji imaju astmu osećaju pojačano gušenje. Toliko smo raspravljali o ekološkoj zaštiti, formirali službe, a još ne znamo šta se dešava – rekla je dr Ranka Radonjić.
– Sa inspektorima radimo na otkrivanju emitera. Zamolili smo građane da nam se javljaju, kako bismo lakše locirali mirise i njihove izvore, pri čemu uzimamo u obzir ustaljenu ružu vetrova. Za sada su pod lupom firme na jasičkom putu, kao i u severozapadnom delu grada. Od kontrole niko nije izuzet, a ima dosta potencijalnih aerozagađivača. O štetnosti po zdravlje ne možemo eksplicitno govoriti dok ne stignu svi rezultati – kaže dr Mihajlo Petković, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu zdravlja u Kruševcu.
Na konferenciji za medije u Demokratskoj stranci je spomenuto sušenje uglja u JP Gradska toplana, pri čemu dolazi do jačeg ispuštanja mirisa.
– Stanje u Toplani je uobičajeno, kao i prethodne godine. Ništa se posebno ne dešava. Imamo na lageru 9.000 tona lignita "kolubara", koji se, prirodno, dimi zbog sušenja, a intervenišemo sa dva vodena topa povremeno kada procenimo da je situacija kritična. Tada se javlja nešto dima. Ništa neuobičajeno, samo se domaćinski spremamo za zimu – kaže direktor Gradske toplane Miroljub Erić.
zagađivači se, dakle, još ne znaju, a inspektori i ekolozi još tragaju. noćni mirisi na sumpor, amonijak, naftalin i pesticide i dalje se šire u noćnim satima. (R. Stanković)
A. Isakov
[objavljeno: 15.09.2006.]
