Izvor: Blic, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvale vino, piju pivo
Hvale vino, piju pivo
SRBIJA - U zemlji u kojoj gotovo da nema pesnika koji nije napisao nadahnute stihove o Bahusovoj kapljici nije lako dobiti odgovor na pitanje da li smo vinopije ili pivopije. Prodavci i ugostitelji nemaju dileme - pivopije su nadmoćno potukle vinopije, a presudila je dubina džepa. Ali, da stvari baš nisu crno bele, pokazuju navodi proizvođača vina da raste potrošnja kvalitetnih vina. Pritom, potrošnja svih vrsta piva konstantno raste.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Za razliku od nekadašnjih vremena, pivopije su danas brojnije od vinopija, a osnovni razlog je finansijske prirode - kaže za 'Blic' Branko Nešković, konobar u užičkoj 'Krčmi kod Ere'.
- Sada je vindopija manje jer nema puno naših sugrađana koji mogu da izdvoje 600 ili 700 dinara za bocu kvalitetnog vina. Zatim, vinska kapljica traži društvo, dobru podlogu u jelu, muziku, opuštanje, pristojnu kafanu, a za sve to treba dosta novca. Opet, pivo je postalo piće klase sa plićim džepom, a osim kafane može se piti i ispred prodavnice ili u prirodi, pa i na gladan stomak - objašnjava Nešković.
- U Kragujevcu se vino pije uglavnom zimi, na slavama belo, u restoranima crveno i to kuvano. Kvalitetna francuska, čileanska i argentinska vina konzumiraju ljudi sa dubljim džepom, obična raja uglavnom 'banatski rizling' i 'graševinu' župskog Aleksandrovca - kaže Vukmir Lakićević, vlasnik restorana 'Šumadinka'.
Zanemario damu, milovao čašu
Lakićević je za čitaoce našeg lista ispričao i zanimljivu anegdotu, ne pominjući imena junaka iz priče.
- Gospodin srednjih godina izveo je na ručak dvostruko mlađu i zgodnu damu. Ispio jednu, a zatim poručio i drugu buteljku belog vina. Sedeo sam za stolom pored šanka, okrenut leđima paru. Čuo sam kako gospodin nežno tepa i misleći da su reči 'lepo', 'divno', 'prekrasno' upućene dami sa kojom je bio u društvu. U jednom trenutku okrenuo sam se i video kako gospodin miluje čašu s vinom, dok je devojka buljila kroz prozor - priseća se Lakićević.
Kragujevački trgovci kažu da se deset puta više pije pivo nego vino. Pivo se najviše konzumira leti jer rashlađuje, poseduje gorčinu koja krepi i sadrži mali procenat alkohola pa ga rado cede i mladi koje privlače proizvođači nudeći razne nagrade. Dobar pivopija u centru Šumadije za 5-6 sati smaže gajbu.
- Prosečna potrošnja piva po glavi stanovnika u Srbiji je 80 litara. U odnosu na sva ostala pića, u strukturi potrošnje pivo zauzima 20 odsto sa tendecijom stalnog rasta. Od 2.000. svake godine potrošnja piva u Srbiji se povećava za pet odsto. Pivo se najviše troši u populaciji od 18 do 30 godina - kaže Mišo Maksimović, direktor Udruženja pivara i sladara Srbije.
Pivo se najviše troši u gradovima poput Beograda i Novog Sada. Istočna Srbija, koja nema tradicionalno vinarstvo, takođe je veliki potrošač.
Standard protiv vina
Najveća potrošnja piva po glavi stanovnika je u Češkoj - 165 litara, potom Irskoj 135 litara, Nemačkoj 125 litara po glavi stanovnika. U Kini se troši svega 20 litara.
- Sa potrošnjom vina od 14 litara po glavi stanovnika godišnje, Srbija je među poslednjima u Evropi. Francuzi popiju od 55 do 60, a Slovenci od 35 do 40 litara vina po stanovniku. Razloge slabe potrošnje vina, pre svega, treba tražiti u niskom životnom standardu građana Srbije, nižim maloprodajnim cenama piva, kao i sve agresivnijem medijskom marketinu vodećih proizvođača tog pića. Građani Srbije nemaju vinsku kulturu kao Italijani ili Francuzi - kaže Čedomir Bogdanović direktor Podruma 'Vino Župe'.
Vino se više od piva pije u vinskim regijama Srbije. U tim područjima prosečna potrošnja vina na godišnjem nivou kreće se od 20 do 25 litara po glavi stanovnika.
- Od kraja 18 veka, te sve do današnjih dana, kako tvrde enolozi, među pripadnicama lepšeg pola sve je više konzumenata vina. Žene, po mišljenju ovih stručnjaka, najbolje osećaju čari tog pića - veli Bogdanović.
- Vino je piće koje iziskuje poznavanje, a kod nas se veoma malo poznaju vina - kaže Božidar Aleksandrović, vlasnik podruma 'Aleksandrović' iz Vinče kod Topole.
- Dolaze mladi ljudi iz inostranstva koji su tamo pili dobra i kvalitetna vina i u tom pravcu će se odvijati razvoj vinogradarstva kod nas. Danas je trend u svetu da ljudi piju manje ali i kvalitetnije. Nekada se proizvodnja merila po broju prodatih flaša vina, a sada po broju prodatih skupih flaša vina. Danas, čak i obični ljudi sve više kupuju kvalitetna vina - ističe Aleksandrović.
Dopisnici 'Blica'
