Izvor: Politika, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvala i dobro jutro
Bilo je momenata, pa i juče, kada sam govorila da bih baš volela da radikali dođu na vlast. Ali opet, bilo je i momenata kada sam govorila da ću da smršam. I ništa od toga nikada nisam ozbiljno mislila. I jednom i u drugom slučaju, to mi je izlazilo iz usta u trenucima najstrašnijeg očaja.
Od kada me je Toma Nikolić poslao na spavanje sa: "Hvala i laku noć", budim se sa mišlju da kažem: "Hvala i do viđenja". Sa podizanjem kredita za stan odlučila sam da sačekam. Dok ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vidim gde smo.
A sve mi se čini da smo od juče opet tamo gde Ivica Dačić, kočoperniji nego do juče, deli lekcije o tome šta će od sutra moći i šta neće u Srbiji. Tamo gde radikali dele Srbiju na onu koje treba da ima i onu koje bi bilo bolje da je nema. Od juče smo i tamo gde se Vojislavu Koštunici čini da Toma Nikolić može da mu poželi laku noć, a da on nema noćne more.
Ne bi me, uistinu, previše iznenadilo ni da smo, tu gde smo, na samo dva dana od "demokratske vlade" uprkos svom glibu u kome već dva dana plivaju svi u skupštini.
Sve je moguće. Kao onda kada smo imali po 17 godina manje.
Može biti da je ovo tromesečno klanje oko fotelja zaista stvar nekih principa. Pa makar i tog da jedni iz principa neće da dozvole da ih ucenjuje Brisel, a ovi drugi iz principa ne daju da ih ucenjuje Koštunica. I nisam mogla da se setim ničeg što bi pravilo razliku između DSS-a koji uporno traži da dobije BIA i DS-a koji je uporno ne da. Bili su prilično isti sve ove godine unazad, do juče kada je DSS napravio razliku među njima.
Razlika je u tome što je od juče Koštunica odgovoran što mi je Toma Nikolić poželeo laku noć, i što ja za to danas krivim njega, a ne Tadića. Što zbog njega od juče, posle dužeg vremena, gledam koliko sad vredi evro. I što se meni od juče čini da nije sve baš kao prekjuče. A ne čini mi se da ide na bolje.
I što nema te skupštinske većine ni procenata koji će me ubediti da to što se plašim povratka na devedesete nije nimalo demokratski. I što se plašim povratka u devedesete, sve da tamo idemo po punoj demokratskoj proceduri.
I na kraju, ja imam pravo i da grešim. Pa i u pogledu radikala. A Koštunica nema.
Sećam se da to nije shvatao ni Vuk Drašković kada je, samo zato što je mislio da mu pripada više nego što je dobio, a posle "pajtanja" sa Miloševićem, odlučio da ne ojača DOS. "Kralj trgova" je nekoliko godina kasnije, kao vođa vanparlamentarne stranke koja je na poslednjim izborima dobila nešto oko dva odsto glasova priznao da je tada pogrešio. I pokajao se. Ali, kakve sve to veze sada ima. On više nikada ne može biti što je bio.
Hvala i dobro jutro.
[objavljeno: 09/05/2007]
