Izvor: Politika, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Humoreska" u režiji Živorada Minovića
Osamnaestog januara 1987. u "Politici" izlazi "humoreska" pod naslovom "Vojko i Savle" u kojoj se prepoznaju akademici Gojko Nikoliš i Pavle Savić. Tekst izaziva potrese u redakciji. Traži se odgovornost glavnog urednika Živorada Minovića i javno izvinjenje čitaocima i akademicima, ali to Minović i njegov kolegijum odbijaju. Kreće serija partijskih sastanaka od kojih je bila najburnija dvodnevna rasprava 11. i 12. februara.
Na naše žestoke kritike Minović odgovara da je kolegijum >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planirao seriju tekstova u novoj rubrici pod nazivom "Zapisi o našim susedima" i da je prilog "Vojko i Savle" morao biti bolje i drugačije napisan. Minović ističe: "Kada je Pavle Savić oklevetan na vanrednoj sednici Skupštine SANU nije bilo peticije, niti izvinjenja. Zašto? Da li neko postavlja pitanje šta je to na Skupštini zastupao Pavle Savić a šta Gojko Nikoliš?"...
"Kao glavni urednik ja imam određene obaveze i određena ovlašćenja i na prvom mestu mi je obaveza da sprovodim i realizujem politiku SK... Kažem da imam obavezu da ne dopustim da bilo šta, što nije na liniji SK, što nije njegova programska politika, da se u 'Politici' ne objavljuje" (prema stenogramu sa Partijskog sastanka od 11. februara 1987). Minović nastavlja: "Ponavljam, podigla se velika bura, otvoreno da kažem oko jednog disidenta koji je otvoreno napisao i tražio ukidanje SK..."
Partijski sastanci u "Politici" se nastavljaju, ali do javnosti ništa ne dopire. U međuvremenu mi se javlja Gojko Nikoliš i pita me kada sam rođen. Kada mu odgovorim 1949. godine, on mi priča da se u humoresci radi o priči iz 1954. godine koju je lansirao general Nikola Ljubičić, što će kasnije potvrditi i više učesnika u ovoj rašomonijadi. Traži telefon Žike Minovića kako bi mu poslao pismo da ga objavi u "Politici". "Politika" to pismo naravno nije objavila i za njega se saznaje u aprilu 1987. kada ga objavljuje list "Mladost". U njemu Nikoliš ističe da se obraća Minoviću kao "jedinom pravnom autoru znamenitog napisa 'Vojko i Savle'. "Žalim Vas, doktore Minoviću, ali Vaše je vreme isteklo, a i mojem se bliži kraj. Žalim što ste svoju savest zatvorili u kavez, što ste pred Vašim kolektivom i javnošću učinili sve moguće manevre da sakrijete pravog autora, te ste tako preuzeli na sebe odgovornost za autorstvo pomenutog napisa..."
"Kada sam na partijskom sastanku javno zatražio od Minovića da kaže ko je autor odgovorio je: 'Jednostavno, stigla je u redakciju kod mene ta humoreska preko jednog profesora, prijatelja tog autora...'" (citat iz stenograma od 12. februara 1987).
Pošto Minović izbegava konkretne odgovore, u "Politici", 4. juna 1987. godine, formiramo partijsku komisiju u sastavu: Sava Dautović, predsednik, i članovi Dragoslav Rančić, Ljubodrag Čudomirović, Slobodan Samardžija i Radislav Ćuk sa zadatkom da utvrdi kako je humoreska objavljena u listu. Izjave dajemo ilustrator "humoreske" Moma Marković, saradnik u Nedeljnom broju Dragan Antić i ja. Glavni i odgovorni urednik Žika Minović i urednik Nedeljnog broja Aleksandar Prlja odbijaju da to učine. Ja potpisujem sledeću izjavu: "Nisam pisao, nisam doneo i nisam uticao na objavljivanje". Prlja tvrdi da nije bio tu, a Minović da je dan pre objavljivanja humoreske bio umoran i da je nije pažljivo ni pročitao. Postavljam, međutim, pitanje kako je humoresku redigovao i potpisao ako je "nije čitao", jer je original "izvučen" iz korekture "Politike" i sačuvan. Iz toga se rađa i dilema da li je humoreska uopšte stigla spolja u "Politiku" ili je nastala u njoj, pod okriljem Minovića.
Minović u međuvremenu dobija direktivu od Slobodana Miloševića da u slučaj humoreske uplete Ivana Stambolića, Dragišu Pavlovića i mene. Pokazalo se da nas ne mogu tako lako politički slomiti, trebalo nas je isprljati, a Minović je bio najpogodniji čovek za to, jer je u svojoj "bogatoj novinarskoj karijeri", od dopisnika iz Požarevca do urednika "Politike", slično već uradio i Latinki Perović, Marku Nikeziću, Draži Markoviću, Peri Stamboliću, potom Ivanu Stamboliću, a na kraju pokušao i samom Miloševiću, ali ga je policija izvela iz zgrade u Makedonskoj ulici. Jedino Edvarda Kardelja nije dirao.
Na jednom zatvorenom sastanku u CK SK Srbije, kome ja, naravno, nisam prisustvovao, daje izjavu da sam mu ja doneo humoresku dan pre objavljivanja. Pošto je ubrzo utvrđeno da tog dana uopšte nisam bio u "Politici", već na sastanku u SSRN Srbije, on menja izjavu i kaže da sam mu telefonom najavio da će dobiti kovertu sa tekstom iz Gradskog komiteta.
Partijska Komisija lista "Politika" uzima izjave od dežurnih urednika i saradnika, ali niko ne pominje Kljajića. Komisija podnosi izveštaj Partijskoj organizaciji lista, 25. juna 1987, ali ne uspevamo usvojiti zaključke o odgovornosti Minovića za objavljivanje humoreske jer na sednicu stiže ekipa iz CK Srbije sa zadatkom da se po svaku cenu odbrani njegov lik i delo.
[objavljeno: ]
