Izvor: Southeast European Times, 06.Mar.2012, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska vlada ozbiljno zateže budžetski kaiš

Oštri budžetski rezovi, smanjenje plata i masovna otpuštanja pokazatelj su teških vremena za Hrvate.

06/03/2012

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba -- 6.3.2012.

Prvi efekti mera štednje u Hrvatskoj došli su 1. marta, kada je vlada primenila veću stopu PDV-a od 25 odsto, što je povećanje od 2 odsto. Jedino Mađarska i Island imaju veći PDV u Evropi.

Cene hrane takođe su skočile, a cena benzina i gasa ide gore za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 3 odsto u utorak (6. marta), dostižući rekordnu visinu.

Ministar finansija Slavko Linić izjavio je da je povećanje PDV-a možda bolno, ali je neophodno.

„Važno je da građani shvate da povećanje PDV-a neće biti potrošeno na vladu i njenu administraciju, nego na stvaranje radnih mesta“, rekao je Linić novinarima u Zagrebu ranije ovog meseca.

Viša stopa PDV-a samo je jedna od mera štednje koje je vlada predložila u državnom budžetu za 2012. godinu, koji je usvojen u februaru kao „racionalan i realan“, ali je izazvao nezadovoljstvo širom zemlje.

Hrvatski državni budžet za 2012. godinu iznosi 14,6 milijardi evra, dok će troškovi iznositi 15,5 milijardi evra, čak i sa smanjenjem plata u javnom sektoru i otpuštanjima. Agencija Fič rejtings potvrdila je kreditni rejting Hrvatske BBB-, najniži investicioni stepen, i dala negativnu prognozu zbog njenog budžetskog deficita.

Darko Šolić, 28, iz Zagreba, izjavio je da je vladina odluka da štedi na platama i zaposlenima bila očekivana.

„Ljudi sigurno ne mogu da očekuju da će političari smanjiti svoje plate. Mi samo treba da prihvatimo da će svaka mera štednje biti usmerena protiv građana i radnika“, rekao je Šolić za SETimes.

Iako je vlada najavila uštedu od preko 660 miliona evra, iznos je smanjen na 440 miliona evra. Ekonomski analitičari nisu zadovoljni odlukom, ukazujući da vlada treba da se posveti štednji do kraja.

Sandra Švaljek, direktorka zagrebačkog Ekonomskog instituta, izjavila je da je vladina najava o velikim investicijama u javnim preduzećima nerealna.

„Ne možete štedeti od nečega što nemate. Vlada je takođe prognozirala stopu rasta BDP-a od 0,8 odsto u ovoj godini, ali naše analize pokazuju da će Hrvatska imati negativan rast BDP-a između 0,5 i 1,5 odsto. Čak i kada se sprovedu mere štednje, Hrvatska će i dalje imati visok budžetski deficit“, rekla je Švaljek za SETimes.

Mnoga ministarstva dobila su manje novca nego prošle godine. Ministarstvo poljoprivrede dobilo je skoro 60 miliona evra manje, a isto toliko je smanjen i budžet državne železničke kompanije.

Vlada je najavila otpuštanja u železničkoj kompaniji, a 180 zaposlenih dobilo je otkaz u dnevniku Vjesnik, koji finansira država, nakon što je vlada odlučila da prekine sa finansiranjem.

Na sastanku Socijalnog saveta krajem februara, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel prigovorio je predstavnicima vlade koji su najavili uštedu od oko 260 miliona evra kroz rezove u javnom sektoru, smanjenjem beneficija za zaposlene i otpuštanjem oko 5.000 honorarnih radnika.

„Pitao sam predstavnike vlade na sastanku ako je 5.000 ljudi u javnom sektoru višak, zašto su onda ti ljudi bili zaposleni. Nisam dobio direktan odgovor. U poslednjih nekoliko godina u Hrvatskoj, preko 100.000 osoba u tom sektoru ostalo je bez posla“, rekao je Novosel za SETimes.

Udruženje poslodavaca Hrvatske kaže da je smanjenje državnih troškova za 440 miliona evra iznenađujuće i seća se originalnog plana o uštedi više od 700 miliona evra.

„Definitivno smo nezadovoljni krajnjim rokom za harmonizaciju nove stope PDV. Period u kojem je vlada najavila povećanje BDP do 1. marta, datuma kada stupa na snagu, jednostavno je suviše kratak i upućuje negativnu poruku potencijalnim investitorima u Hrvatskoj“, rekla je za SETimes portparolka Udruženja Ljiljana Hećimović.

Zlatko Tušak, poslanik Radničke stranke, rekao je da su reakcije na nove rezove u budžetu opravdane.

„Predloženi budžet izazvao je puno negativnih reakcija, ali ako se uštedi na pravim mestima, onda će poboljšanja biti vidljiva za nekoliko meseci. Prava radnika u Hrvatskoj su, međutim, sada daleko od evropskog proseka“, rekao je Tušak za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...