Izvor: Blic, 31.Okt.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoću dete, neću muža
Hoću dete, neću muža
Pet godina sam čekala da me tadašnji partner zaprosi. Bližila mi se 37. Odlučila sam. Prekidam vezu čim zatrudnim. Danas, imam sina Matiju i srećna sam, govori za 'Blic' Daniela R. Njen primer svakako nije usamljen u Srbiji. Prema podacima Katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta, svaka peta žena u Srbiji rađa dete van braka, dok se pretpostavlja da je svaka treća Beograđanka samohrana majka.
- Svesno sam odlučila da Matiju sama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgajam. Njegov otac više nije u mom životu, osim što se povremeno pojavi sa ponekim poklonom za dete. Ali, ne žalim se. Jeste mi teško kao samohranoj majci, ali mislim da moje dete ima sve što mu treba. Nikada nisam zažalila što sam se odlučila na ovaj potez - priča Daniela.
U poslednjoj deceniji prošlog veka sociolozi su digli uzbunu tvrdnjama da je brak definitivno u krizi u celom svetu i da su sve prihvaćenije alternativne zajednice. Ujedno, povećan je i broj ljudi koji nikada nisu stupali u brak, takozvanih celibatera.
- Brak je u opadanju kao životni izbor. Odlažemo brak jer nemamo uslova ni za golo preživljavanje. Istovremeno, naša populacija je sve malobrojnija. Posebno zabrinjavajuće je to da sve veći broj mladih napušta zemlju. Ono što je još zanimljivije jeste da su ti mladi migranti pre svega muškarci, pa to izaziva promene u polnoj strukturi. Samim tim, i mlade devojke imaju manje šanse za udaju - objašnjava za 'Blic' dr Mirjana Bobić, profesor socijalne demografije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Još jedna protivteža braku jeste i masovnije obrazovanje žena. Brak se odlaže jer se više godina provodi na fakultetima. Naša sagovornica ističe da se veliki broj devojaka odlučuje da na prvo mesto stavi profesiju.
- Mlade žene sve više napuštaju tradicionalni model majke domaćice i žele da budu obrazovane, mobilne i nezavisne. Sve se to negativno odražava na broj sklopljenih brakova, smatra Bobićeva.U zemljama u tranziciji, nakon pada stega komunizma, sve je masovnija pojava kohabitacije, to jest življenja u parovima bez formalnih papira. Ova pojava je na Zapadu prisutna već četiri decenije, dok je kod nas aktuelna poslednjih desetak godina. - Takozvani singl status, to jest biti sam, nije pitanje odluke, već je pitanje odsustva izbora. Mladi su bez posla, nemaju gde da žive, bez izgleda za poboljšanje u bliskoj budućnosti - kaže Mirjana Bobić.Vanbračno roditeljstvo, spada u domen socijalne patologije. Tipično je za žene bez obrazovanja, nižeg socijalnog statusa i mahom sa nepriznatim očinstvima. Kako ovako poljuljana institucija braka i samohrani roditelji utiču na odgajanje dece? Jasmina Veselinović, porodični terapeut i direktor Gradskog centra za socijalni rad, ističe da je svakom detetu potreban i jedan i drugi roditelj, i da niko nema pravo da prisvaja roditeljstvo za sebe.
- Nije brak garancija za dobro roditeljstvo niti za sreću deteta. Često je bolje po decu da se roditelji razvedu i spasu ga nezdravog okruženja i svakodnevnih nesuglasica. Brak je u krizi zbog krize odnosa. Ružna je definicija braka kao institucije. Reč je isključivo o odnosu dvoje ljudi - smatra Veselinovićeva. Ivan Mišković
